Ovih pet ljudi u Srbiji poseduje 1.350 BLOKIRANIH FIRMI: Kako je od fiktivne kupovine i propalih preduzeća napravljen unosan biznis na IVICI ZAKONA

Foto: youtube.com/ Tanjug News Agency official

Ti problemi podrazumevaju i da je samo pet osoba kupilo ili preuzelo čak 1.350 blokiranih, nesolventnih preduzeća. Agencija za privredne registre će ovaj problem morati da reši: to je u četvrtak rekla i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i najavila da će se preduzeti koraci kako bi se utvrdili stvarni vlasnici kompanija. Kada su u pitanju pomenuti, reč je o ljudima koji na svoja imena imaju registrovano po čak 450 firmi, što ih svrstava u rang najvećih firmoposednika u Srbiji čije firme državi, radnicima, porodiljima i trudnicama duguju blizu 6,4 milijardi dinara. Oni to ne rade da bi dalje širili biznis, već kako bi prikrili tragove dugovanja i naplatu poverioca i radnika. Na toj listi kao rekorderi se pojavljuju ljudi nepoznati u poslovnom svetu, a rekorder je Nenad Stanimirov koji ima 450 nesolventnih firmi. Iza njega su Robert Feješ sa 394, Dejan Paljević 195, Ivica Radenković 162, Izabela Feješ 149, Ivan Ivanović 142, Velisav Đorđević 81, Aleksandar Cvetković 77, Milan Ćosić 69 i Lazo Pavlev 66 kompanija.

Svi oni su firme sa dugovima kupili po ceni od 500 do 2.000 evra, u zavisnosti od visine duga. Do njih se teško dolazi jer su adrese na kojima su prijavljene stambene zgrade. To nije jedini razlog jer i nadležne institucije zatvaraju oči pred ovom pojavom iako je ona uzela maha i dovodi do prosjačkog štapa radnike koji su radili u ovim firmama.

Izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da je državi otvorila oči Svetska banka i njena Duing biznis list, koja je evidentirala ovaj nedostatak.

Foto: Tanjug/M. MIRČETIĆ

Zorana Mihajlović

- Ovaj biznis je krenuo krajem 2014. godine, a razvilo ga je desetak ljudi. Oni su videli da po Zakonu o privrednim društvima, za dugovanje društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovara fizičko lice, vlasnik ili direktor, već samo preduzeće, iz kojeg je prethodno izvučena sva imovina. Novi vlasnik za usluge preuzimanja dobija novac od starog vlasnika koji se za male pare oslobodio velikih dugova. Svi su na kraju zadovoljni osim poverilaca, koji su na gubitku, a to su država i radnici. Novi vlasnici nemaju nikakav problem jer za dugove firmi ne odgovaraju sopstvenom već imovinom preduzeća. Ove transakcije se javno oglašavaju gde novi vlasnik garantuje da je posao zakonit i da je potrebna samo lična karta da se u APR prevede firma - navodi sagovornik.

On dodaje da su upravo tragom tih oglasa utvrdili da postoje i elementi krivičnog dela.

- Inspektori MUP su preko tih oglasa utvrdili da postoje nezakonitosti jer budući vlasnici traže novac u kešu da bi preuzeli firme u dugovima. Postoje i elementi prevare jer su firme prijavljene na adresama koje su fiktivne, odnosno u stambenim zgradama. Sve to zapazila je i Svetska banka, koja nas je loše ocenila na Duing listi zato što postoje problemi da se utvrdi stvarni vlasnik. Zato će se naći način da se pooštre procedure u APR oko validnosti adrese koja se prijavljuje prilikom registracije i prenosa firme. I Poreskoj upravi je dat nalog da svojim kontrolnim mehanizmima utvrdi moguće zloupotrebe oko stvarnih vlasnika i ako se utvrde neadekvatni podaci da im se oduzme PIB. Postoje i predlozi da se promeni zakon kojim bi odgovornost za dug d.o.o. snosilo fizičko a ne pravno lice i da dužnika koji izbegava da plati obavezu država krivično goni - objašnjava izvor.

Ninić: Privredni sistem kontaminiran Ivan Ninić, osnivač Centra za vladavinu prava, kaže da država mora da nađe hitnu sistemsku reakciju na ovakve pojave jer postoje indicije da se radi o firmama fantomima. - To kontaminira celokupan privredni sistem fržave i zato ona mora da reaguje. Koliko je meni poznato, APR je imao ove godine kontrolu evidencije krajnjih vlasnika da bi se otklonili problemi u toj sferi. Očigledno to rešenje nije dovoljno jer učesnici u privrednom životu Srbije su uvek kreativni pa bi Poreska uprava morala da nađe delotvornije mehanizme da identifikuje skrivenog vlasnika. To može da se uradi sistemskim zakonom ili kroz češće poreske kontrole sumnjivih subjekata. U takvoj situaciji poreska inspekcija ima ovlašćenje da oduzme PIB dok se vlasnik ne identifikuje - kaže Ninić.