Srbija na dobrom putu: Kraj mera konsolidacije šansa za privredni razvoj

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Na jučerašnjoj sednici Vlade na kojoj je usvojen budžet za 2020. godinu, ministar finansija Siniša Mali je najavio da će sredstva predviđenja za sledeću godinu biti usmerena na investicije i razvoj, a ne na stabilizaciju finansijskih prilika.

Istovremno, Mali je izrazio optimizam u pogledu javnog duga za koji predviđa da će pasti ispod 50 odsto BDP. Ali ovo nisu jedine dobre vesti. Ono što predstoji u narednom periodu jeste i izdvajanje značajnih sredstava za povećanje plata i penzija, kao i rast privrede od 4 odsto. Uz to treba napomenuti da za poslednji kvartal privredni rast iznosi 4,7 odsto čime će sprska privreda ove godine premašiti projektovanih 3,5 odsto rasta.

Javni dug i konsolidacija

Nakon izbora 2012. godine koja je završena sa rekordnim deficitom u državnoj kasi (6,1 odsto BDP-a) postalo je jasno da je dotadašnja ekonomska politika postala neodrživa i da ukoliko se ne preduzmu ozbiljni reformski koraci, srpska privreda bi završila u bankrotu.

Tadašnja vlada nije gubila vreme te se odmah krenulo u oporavljanje finansija tako što bi se povećali prihodi koji dolaze od poreza i akciza. Vrlo brzo je povećan PDV sa tadašnjih 18 na 20 odsto što je u kratkom periodu "smirilo" deficit i stabilizovalo finansije.

Foto: tradingeconomics.com/printscreen

Javni dug Srbije za poslednjih 10 godina

Ali preduzete mere nisu bile dovoljne te se moralo postupati hrabrije. Najpre su umanjenje plate u javnom sektoru i penzije, što je bio politički iracionalan potez, ali, u tom trenutku neophodan kako bi se izbegao najgori mogući scenario. Istovremeno, smanjivanje prihoda ugrožavalo je privredu zbog pada potrošnje.

Ali, i pored ovako drastičnih mera, Srbija nije odustajala od razvoja te se vodilo računa da se u "teškim vremenima" ulaže u puteve, infrastrukturu, obrazovanje i digitalizaciju koja će u narednom periodu doneti prihode. 

Poplave ugrozile privredni rast Foto: youtube.com/ Ivica Jovanović Foto: Ilustracija 2014. godine ogromno nevreme koje je zahvatilo Srbiju izazvalo je poplave koje su nanele ozbiljnu štetu privredi i poljoprivredi Srbije.  Ne samo da nisu dostignuti ciljevi koji su tada postavljeni, već je došlo i do rasta javnog duga usled povećanog uvoza kako bi se izbegle negativne posledice elementarne nepogode na tržištu. Istovremeno, bilo je neophodno obezebediti nove domove ljudima koji su postradali u ovoj nepogodi što je zahtevalo velika novčana ulaganja kako bi se što pre sanirale posledice poplava.

Razrađenja taktika upravljanja ekonomskom politikom pokazala se uspešnom 2018. godine koju mnogi analitičari smatraju najboljnom godinom za srpsku ekonomiju od uvođenja mera konsolidacije 2012. Bitna tačka oporavka srpske privrede je i dolazak Ane Brnabić na čelo vlade 2016. godine. Iako bez političkog iskustva, njeno znanje i stručnost, kao i osećaj da je digitalizacija razvojna šansa Srbije, doprinelo je da prošla godina bude uspešno završena.

Razvoj privrede

Plodovi uspešne 2018. godine počeli su da se ubiraju ove godine. 

2019. završen je Koridor 10, zatim izgrađen auto-put Miloš Veliki, otvoren aerodrom Morava, uz ulaganje u železničku infrastrukturu, pokrenuta je privreda aktivnost i otvorene mogućnosti za ulaganje stranih investitora u našu zemlju.

O ovome govori i činjenica da je Srbija za dlaku izgubila fabriku Volksvagena u prvom krugu. Iako se nemački gigant odlučio za Tursku, zbog napete političke situacije u toj zemlji, Srbiji još uvek nije izmakla ova investicija. Dolazak ove svetski poznate fabrike automobila svakako bi bila sjajna potvrda da se privreda u Srbiji nalazi na dobrom putu.

Angela Merkel pohvalila privredu Srbije Foto: Tanjug/AP Angela Merkel i Aleksandar Vučić Najuticajnija političarka Evropske unije, ranije ove godine na samitu u Poznanju, sasvim neočekivano pohvalila je ekonomski razvoj Srbije. - Ne želim da spominjem nikoga pojedinačno, ali je u Srbiji ostvaren veoma pozitivan razvoj - rekla je Merkelova.

S obzirom na to kako je definisan budžet, u narednom periodu bi trebalo očekivati veći priliv direktnih stranih investicija usled stabilne ekonomske i političke situacije.

Razvojne šanse

Srbija je zemlja ljudi i zemlje. Stoga je ulaganje u obrazovanje i poljoprivredu investicija koja može doneti prihode i poboljšati životni standard. 

Najpre se to ogleda u IT sektoru koji predstavlja ogroman potencijal upravo zbog dobro obrazovane i kvalifikovane radne snage. Ministar Mali je naveo da je ovaj sektor prošle godine premašio milijardu evra izvoza, čime je postao najbrže rastuća oblast srpske ekonomije. U ovom sektoru gotovo 70 odsto radne snage čine fakultetski obrazovani pojedinci, što uz veliko znanje iz oblasti hardvera i softvera donosi veće prisustvo velikih stranih kompanija na našem tržištu. Danas u Srbiji posluju Microsoft, T-Mobile, Motorola, Oracle, što samo daje potvrdu da je naša IT industrija ozbiljan igrač ne samo u regionu, već i u svetu.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Siniša Mali ima puno razloga za optimizam

Poljoprivreda, i pored zastarele mehanizacije, odliva seoskog stanovništva i nesigurnog tržišta zbog varijacija cena, donosi čak oko pet milijardi evra prihoda. Plodna zemlja i očuvana životna sredina predstavljaju sjajan potencijal za proizvodnju namirnica visokog kvaliteta i bogatog nutritivnog sastava. 

Sa novom razvojnom politikom najavljeno je više ulaganja u mehanizaciju, opremanje proizvodnih pogona, kao i ulaganje u obrazovanje kako bi na tržšitu Srbija konkurisala i najpoznatijim svetskim brendovima. Svakako da i pored problema ne treba "dizati ruke" od poljoprivrede. Ukoliko se pametno i odgovorno upravlja ovim sektorom, on može postati značajan izvor prihoda i generisanja ekonsomskog rasta.

Izazovi srpskoj privredi Razlozi za optimizam svakako postoje, ali ipak treba imati na umu da po privrednu aktivnost u Srbiji postoje i određenje opasnosti koje bi trebalo što pre da se eleminišu. Analitičari se slažu da je neophodno konačno sprovesti reforme u javnom sektoru i preduzeća u državanom vlasništvu što više približiti korporativnim standardima upravljanja. Svako odlaganje reformi u javnom sektoru generiše gubite i rasipanje novca, kao i nedostatak javnih investicija koje bi popravile kvalitet života građanja, saglasni su poznavaoci ekonomske situacije u Srbiji.

Buduća privredna kretanja nisu poznata jer uvek mogu da iskrsnu nepredviđenje situacije koje bi mogle da poremete ustaljene tokove. Međutim, ukoliko Srbija nastavi da ulaže i planski razvija svoju privredu, imaćemo potpuno opravdanje da se nadamo boljem životnom standardu u predstojećem periodu.