Poznati pitanjima rešetali ministra Mladena Šarčevića: Obožavam kad upecam šaranče

Foto: Tanjug

Mladen Šarčević

Odgovarao je i na pitanja poznatih ličnosti o vršnjačkom nasilju, ali i izneo predlog kako skloniti mlade sa ulice i iz kafića.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

* Ko vas je naučio da pecate?

- Jedan od mojih stričeva naučio me je da pecam. To je bilo na Savi, u Umci.

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Nikola Nikodijević

Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda

* Gde najviše volite da pecate i koji vam je omiljeni ulov?

- Najviše volim da pecam na Dunavu, Savi i Tisi... Pecanje soma i šarana mi je omiljeno. Do sada nisam imao mnogo velikih ulova, ali je bilo dosta srednjih ulova (od pet do 10 kilograma) različitih vrsta riba.

Bogdan Obradović, teniski stručnjak

* Koji vam je bio omiljeni predmet u osnovnoj školi?

- Geografija.

Milan Živadinović, fudbalski trener

* Da li ćete uspeti da naterate omladinu da se više bavi sportom, a manje vremena da provodi u kafićima i ispijanju alkohola?

- Pokušavamo da na tome radimo intenzivnije. Uvođenjem jednosmenskog rada, celodnevnim prisustvom dece u školi dobijamo novo vreme za sport. Mislim da ćemo uspeti da ih kroz te nove modele više zainteresujemo za sport.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Žika Šarenica

Žika Šarenica, voditelj

* Koju pesmu najviše volite da zapevate u društvu u kojem ste najopušteniji?

- Najviše volim da zapevam sa zetom, odnosno suprugom moje sestre... Često zapevamo neke makedonske pesme.

Foto: SSS

Davor Štefanek

Davor Štefanek, rvač

* Zašto nema više časova fizičkog u školama?

- Ima, kroz novu agendu koju sam već pomenuo. Sport je prisutan svakodnevno tokom celodnevnog boravka u školi. Postoji propisano nedeljno opterećenje dece u školi. Uvođenje novih časova i predmeta bi opteretilo pedagošku strukturu nedelje.

Vanja Vukić, funkcioner SPS

* Ministre, može li država da stane na kraj vršnjačkom nasilju?

- Može. Potrebno je sinhronizovano delovanje roditelja, centara za socijalni rad, policije, pravosuđa i celokupnog društva.

Foto: Tanjug

Miljan Damjanović

Miljan Damjanović, funkcioner SRS

* Rekli ste da su gimnazije dosadne, pa me interesuje šta ste učinili da budu zanimljivije i da li je povećan broj gimnazijalaca?

- Povećan je za šest odsto, ali je plan da broj gimnazijalaca povećamo za još 12 odsto. Povećan je jer smo u gimnazijama uveli smerove za IT, nadarene za prirodne nauke, odnosno hemiju, biologiju, fiziku. Radićemo na pravim sportskim gimnazijama. Osavremenili smo gimnazije uvođenjem izbornih programa. Ima ih devet, koji su multidisciplinarni. Recimo, jedan od omiljenih je sport i zdravlje...

Božidar Kljajević, istoričar

* Zašto u Srbiji ne primenite finski sistem obrazovanja, tamo privatne škole na postoje?

- Finski model je za nas donekle inspirativan i radićemo u narednom periodu na primeni nekih dodatnih modela gimnazija, kao što to ima Finska. Pre svega tehničko-tehnološke. U tom domenu imamo od njih dosta da naučimo. U sledećoj fazi planirana je transformacija određenih strukovnih škola u stručne gimnazije. Digitalne modele smo već primenili. Finski koncept ne možemo da primenimo u celini jer je prvo načelo da je celo društvo opredeljeno da usvojeni model niko ne ruši i da celokupna reforma traje u kontinuitetu bar od 10 do 12 godina.

Vule Žurić, pisac

* Da li ima ikakve šanse da se poveća broj časova srpskog jezika u školama?

- Ne postoji nijedan način da se broj časova za bilo koji predmet uveća ni za jedan čas. Postoji pedagoška norma koja zavisi od uzrasta deteta i ona je zakonom regulisana. Sve drugo bi bilo opterećenje dece. Zato postoje drugi modeli i pristupi. Pre svega govorim o jednosmenskom radu, gde postoji više od 50 predloženih sadržaja, a tu su i izborni programi, sekcije u kojima deca mogu da nadograđuju svoja znanja iz srpskog jezika...

Foto: Republika

Miljko Ristić

Miljko Ristić, kardiohirurg

* Da li razmišljate da u osnovno obrazovanje uvedete predmet vezan za pravilnu ishranu, štetnost pušenja i pogubnost upotrebe narkotika?

- Kao što sam rekao, ne postoji mogućnost uvođenja novih predmeta, ali je zato ceo koncept reformi zasnovan na međupredmetnim povezivanjima. To je za sada obuhvatilo prvi i peti, drugi i šesti razred osnovne škole, kao i prvi i drugi razred gimnazije. Uveden je predmet koji se zove fizičko i zdravstveno obrazovanje. Osim toga, kroz nastavu biologije, časove razrednog starešine i druge obrađuju se teme pravilne i zdrave ishrane, zdravih stilova života....

Foto: youtube.com/printscreen

Milomir Marić

Milomir Marić, novinar

* Kada će mladi ljudi koji su školovani na najprestižnijim svetskim univerzitetima da se vraćaju u Srbiju, kao što je to bilo u 19. veku?

- Kada stvorimo za to najbolje moguće uslove. Jedan od tih uslova je i otvaranje tehnoloških parkova. To smo u jednoj meri već uradili. To mora da se nastavi. Formiran je i Fond za nauku, gde je prednost data mladim istraživačima. Kroz Fond za nauku imamo i program za naučnu dijasporu. To je jedan od načina da se oni vrate u Srbiju. Jedan od načina je i izgradnja novih instituta, poput Biosensa u Novom Sadu, gde će raditi više od 20 povratnika.