Kosovska drama, šta dalje: Kolika je zaista snaga prištinskog "ne" Vašingtonu i Briselu?

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Odgovor na to pitanje verovatno treba tražiti u zapadnim centrima moći, gde se, možda, u ovom trenutku preraspoređuju snage i definiše može li i ko će, kada i kako, pokušati da stavi tačku na slučaj Kosovo. 

Beograd jasan

Beograd je svoje rekao - vratiti stvari na tačku s koje je pokrenuta spirala - kako reče ministar Lajić - ludila, a počev od uvođenja 100 odsto taksi za robu iz Srbije.

Što se tiče druge strane, sve što je potegnuto, uz vraćanje stvari miljama unazad u odnosu na ono odakle je poceo dijalog, uvođenjem taksi, pa demonstracija sile na severu KiM i kao vrhunac - performans premijera Rame i Haradinaja u Peći uz "vreme je za san o ujedinjenju" - sve to moglo bi da bude odigrano po sceriju iz koga se Brisel, kao nedorastao izazovima, isključuje iz dalje medijacije u dijalogu Beograda i Prištine. 

Ukoliko Priština ipak posluša poziv američkog državnog sekretara Majka Pompea oi povuče tarife koje je uvela na robu iz centralne Srbije i BiH, to bila potvrda da Vašington igra najznačajniju ulogu, bar kad je o Prištini reč, pa možda i ambiciju da preuzme ključnu ulogu u odnosima Beograda i Prištine.

Haradinajev savetnik Arifi je danas rekao da će vlada u Prištini pre pasti nego što će povući odluku.

 

 

 

Pitanje je sada kolika je snaga tog "ne". 

I koliko je to "ne" stvarno "ne" Vašingtonu, imajući u vidu da ni Priština, a onda i Tirana, nisu mogle ni otići tako daleko bez podrške ili znanja Vašingtona. 
 

Kako god, dalji potezi Prištine u toj igri pokazaće stvarne namere Vašingtona.

 

Ne prihvatamo ultimatume

Što se Srbije tiče, ona nastoji da iskoristi svaki prostor na međunarodnoj sceni, kako bi ubedila centre političke moći da bez ustupaka nema dogovora i rešenja.

Kao što je, uostalom, više puta, pa i ovih dana, ponovio predsednik Aleksandar Vučić, rešenja nema bez Srbije i ultimatumi neće naterati državu da prizna kosovsku nezavisnost.