Tajni dokumenti otkrili: Orićevi koljači u demilitarizovanoj zoni bili naoružani do zuba
Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je 6. maja 1993. godine, rezolucijom 824, mesta Sarajevo, Tuzla, Žepa, Goražde, Bihać i Srebrenica, proglasio demilitarizovanim zonama pod zaštitom UN. U rezoluciji 836 je podvučena odlučnost snabdevanja humanitarnom pomoći i zaštite tih zona čak i vojnom silom (UNPROFOR). Međutim, rezolucija nije ispoštovana i Srebrenica nije demilitarizovana već je umesto humanitarne pomoći dopremano naoružanje za Orićeve krvoloke.
Do rušenja helikoptera 7. maja 1995. godine, vazdušnim mostom, koji je, inače, predstavljan kao isključivo humanitarni, u Srebrenicu je za vojnike Armije BiH dopremljeno - 374.982 komada metaka, 436 raznih bombi, 131 tromblon, 44 lansera, 292 lansera RPG 7, 292 projektila RPG 7, 59 mina za ručni bacač, jedan lanser raketni 107 milimetara, 28 raketa, laser "crvena strijela", 275 mina 60 milimetara, 24 zolje, 740 mina 82 ili 122 milimetra. Za svakodnevne potrebe i nagrade najboljim borcima u Srebrenicu je iz Sarajeva stiglo i 350.000 maraka, a za fond šehida 308.000 maraka.
Ovo u svom specijalnom dopisu Skupštini BiH, u Sarajevu, navodi ratni komandant Armije BiH genaral Rasim Delić. U strogo poverljivom dokumentu, čiji je broj 1-1 - 941 od 30. maja 1996. godine, Delić otkriva kako su se snabdevali Izetbegovićevi borci u Srebrenici koja je zvanično bila demilitarizovana i zaštićena zona UN!
- Ovoliko sredstava nije dobilo Goražde, a sa daleko manje sredstava branilo se Sarajevo 1992. i 1993. godine - naveo je Delić, potvrđujući koliko Srebrenica, zapravo, nije bila demilitarizovana.
Koliko su sami poštovali Srebrenicu, kao jednu od zaštićenih zona UN, najbolje se vidi u sledećoj oceni:
- Kada su od aprila 1994. počeli da dolaze prvi konvoji sa materijalno-tehničkim sredstvima mi smo organizovali dotur ka Srebrenici i Žepi, a da to ne ugrozi njen status "zaštićene i demilitarizovane zone". Tako su pešice upućivane grupe sa određenim količinama MTS. Tri grupe su u jesen (Srebrenica je tada uveliko "zaštićena zona", prenele određenu količinu naoružanja, opreme i sredstava veze. Ovaj način je bio veoma spor i rizičan, te smo tražili način da ponovo otvorimo vazdušni most koji je funkcionisao u prvoj polovini 1993. kada je za Srebrenicu prevezeno pet tona MTS, 10 tona ubojitih sredstava.
Orić se ponašao kao kukavicaDELIĆ u poverljivom dokumentu pominje i Nasera Orića: - Kada je reč o Oriću on je predložio da dođe sa političkom delegacijom Srebrenice da se razjasne kontroverzne informacije. Trebalo je da se vrati helikopterom 7. maja 1995, ali je zamolio da ostane i da ide u drugoj grupi u kojoj su bili slušaoci Visoke vojne škole. Kao što sam već rekao, helikopter je 7. maja srušen. Posle udesa, i pored naređenja, nije hteo - nije smeo da ide pešice u Srebrenicu, tražeći da borbeni helikopter, što nije moglo da se obezbedi, jer mi ih ni danas nemamo. |
Delić se u dopisu žali i da su nelojalna borba za vlast i podele po tom osnovu, loš odnos MUP i Armije BiH, ubistvo neistomišljenika i političkih suparnika (Vahid Šabić, Akif Huskić i Hamdo Salihović), ratno profiterstvo i kriminal, loša organizacija odbrambenih snaga (TO pa ABiH) bili ozbiljni unutrašnji razlozi koji su doveli do pada Srebrenice u julu 1995.
On pominje i "pozitivne rezultate", koji su zapravo masakri nad Srbima 1992, ne samo u srebreničkom kraju, već i u čitavom podrinju od Skelana do Zvornika.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)