Hoće jakog vođu, neće u EU... Pogledajte foto-robot jednog Srbina

Foto: ST/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

Navodeći da je procenat mladih koji su zainteresovani za politiku u Srbiji opao sa 31 odsto u prošloj godini na 24,2 odsto u 2019, generalni sekretar Krovne organizacije mladih Stefan Đorđević kazao je da je tome najviše doprinelo rasprostranjeno uverenje kod mladih da nemaju uticaja na političke procese i odluke.

- Redovno na izborima glasa 40 odsto mladih, povremeno njih 27,6 odsto dok nešto više od 32 odsto nikad ne izlazi na glasanje. Većina ispitanika, njih 42 odsto, navodi da ne glasaju jer su 'svi političari isti' dok 31,6 odsto mladih smatra da trenutno nemaju kandidata za koga bi glasali - naveo je Đorđević.

Istraživanje je pokazalo i da 59 odsto ispitanika smatra da je Srbiji potreban "jak vođa", 10 odsto nije imalo odgovor na to pitanje dok 31 odsto smatra da zemlji nije potreban lider koga će narod slediti.

Više od 70 odsto mladih je ocenilo da u Srbiji ne postoji sloboda medija, najnižu stopu poverenja mladi imaju u političke partije, medije i političke institucije, a čak 81 odsto ispitanika navodi da ne postoji političar kome veruju.

Foto: twitter.com/Insajder_net

Većina smatra da su lična poznanstva i kontakti i članstvo u nekoj partiji važniji za dobijanje posla od obrazovanja.

Manje od četvrtine ispitanika ima pozitivnu reakciju na pominjanje Evropske unije, dok više od trećine reaguje negativno.

Ulazak Srbije u EU podržava 38 odsto mladih, što je za skoro pet odsto manje nego lane. U ovogodišnjem istraživanju je prvi put zabeležen veći procenat protivnika ulaska Srbije u EU među mladina, pošto takav stav ima 40 odsto ispitanika.

Tek svaka četvrta mlada osoba smatra da bi se u Srbiji živelo bolje ako bi bila deo EU, dok gotovo isto toliko misli da bi život bio lošiji.

Skoro dve trećine ispitanika planira da napusti Srbiju. Više od 60 odsto bi se preselilo u Zapadnu Evropu i Sjedinjene Američke Države.

Istraživanje je pokazalo i da 33 odsto mladih smatra da bi spoljnu politiku zemlje više trebalo osloniti na Rusiju, 21 odsto navodi EU kao oslonac spoljne politike, a samo pet odsto vidi SAD u toj ulozi.

Istraživanje je sprovedeno od od maja do jula, na uzorku od 1.238 ispitanika.