Dimović: Boško Obradović je privatizovao Dveri

Foto: youtube.com/N1

Boško Obradović

Na pomenute navode Dimović je izjavio da su gomile neistina i da je zapravo prvi čovek Dveri privatizovao taj pokret.

Prenosimo vam Dimovićevu izjavu u celosti, a koja je direktno upućena direktno listu "Danas".

Čim se otvori stranica sa tekstom intervjua boldovanim slovima upada u oči da sam februara meseca podneo ostavku i NESTAO, što je netačno. Na istoj sednici na kojoj je konstatovana moja ostavka ja sam na predlog Boška Obradovića vanredno predložan za izabranog člana Predsedništva SP Dveri (pre toga sam bio član Predsedništva po funkciji) i bio sam na svim sednicama Predsedništva i ostalih organa Pokreta do isteka mandata krajem juna meseca.

Dokaz o ovome imate u prilogu koji vam dostavljam. Da ne pričam da sam bio na nebrojano mnogo protesta u Beogradu upravo pored Obradovića i jasno se vidim na mnogim snimcima. Za ovu izjavu je preko bilo kog aktivnijeg člana Dveri bilo prelako utvrditi da je laž.

Druga izvučena, naglašena i boldovana rečenica u intervjuu je bila da je scenario navodne pljačke bio pripremljen mnogo ranije jer su menice registrovane godinu dana ranije nego što je PR Dizajn Mir bila osnovana.

Za proveru smislenosti ove tvrdnje niste morali ići dalje od sopstvene knjigovodstvene službe koja bi vam rekla da je potpuno nebitno kad je neka menica registrovana i da je uobičajeno da ona ide iz ruke u ruku kako se neka poslovna saradnja završi, i ovo zna svako ko je imao ikad bilo kakve veze sa finansijama ili komercijalom.

Moram da skrenem pažnju na još jednu besmislenu tvrdnju koja je vaša redakcija mogla da proveri u sopstvenom knjigovodstvu: registar menica je javni podatak dostupan na sajtu NBS te je tvrdnja da nisu znali za menice vređanje inteligencije.

Takođe, iz teksta intervjua proističe da SP Dveri nikad nisu poslovale sa Dizajnom Mir i Draganom Manićem, a iz izvoda i predatih godišnjih izveštaja je lako proveriva istina da je od maja 2017. do puštanja menica negde oko 15 miliona uplaćeno ovoj firmi. Na kraju svi ti video-materijali su lako vidljivi na svim Fejsbuk stranicama Dveri.

Dizajn Mir takođe nije bila jedina firma koja je radila za Dveri video-materijale već bila jedna od nekoliko i sa sličnim cenama.

Na kraju krajeva sva dokumentacija je ostala u prostorijama Pokreta, pa je možda pravo pitanje: zašto je tokom avgusta meseca preseljena centrala Pokreta u prostorije iz kojih će morati opet da se seli kad izgubi parlamentarni status najdalje marta iduće godine? Da li možda neko krajnje besmislenom selidbom želi da pokrije navodni nestanak dokumentacije?

Da ne dužim jer sam siguran da mi nećete objaviti ovo pismo ako bude predugačko a tu ima još sijaset lako proverljivih laži poput one da sam angažovao advokate bivšeg šefa BIA, a ja po ovoj stvari uopšte nemam i ne mogu da imam advokata jer se nijedan proces ne vodi protiv mene lično po ovom pitanju pred sudom.

Glavni razlog zašto je Boško Obradović mene spakovao u ovu priču je čisto politički. Svi članovi Sabora i Glavnog odbora SP Dveri znaju da sam bio najglasniji protivnik privatizacije Dveri od strane Obradovića. Imao sam više obraćanja strukturi gde sam apelovao da napredovanje u Dverima mora biti na osnovu uspeha u radu i međusobnom takmičarskom duhu a ne na osnovu slepe poslušnosti Obradoviću.

Veći dao izbornog Sabora u junu je protekao u orkestriranom napadu na mene, iako je Obradović opet bio jedini kandidat. Navešću samo neke primere koji ilustruju do koje mere je Obradović zaveo sektaški poredak u Dverima: član Izvršnog odbora za celu Vojvodinu (što znači operativno vrhunska vlast u Vojvodini) je dečko iz Loznice koji pre tog postavljenja nije vodio ni odbor mesne zajednice i nema apsolutno nikakvog menadžerskog iskustva bilo kad i bilo gde već je bio Obradovićev telohranitelj, koji je na mesto telohranitelja postavljen od strane drugog Boškovog telohranitelja iz Loznice koji je pak postavljen za potpredsenika Izvršog odbora bez obzira što je lokalni odbor koji je prethodno vodio bio standardno ispod proseka po svim merljivim parametrima.

Nijedan član iz prethodnog Izvršnog odbora koji je imao rezultate (Kovin, Majdanpek, Bor, Kostolac), nije imenovan u novom a oni koji su bili najgori su napredovali. Jedino je postalo bitno da li si lično Obradoviću lojalan i da ne postavljaš pitanja poput: Kako nema para za pomoć lokalnim odborima a ima za plaćanje Boškovih vozača, šefa kabineta, šefa protokola, sekretaricu, telohranitelje, savetnike spoljne i unutrašnje, službeni auto, stan na Dedinju, stan u Čačku na samom gradskom šetalištu, markirana odela, reprezentaciju u enormnim količinima, itd, itd?

Moje lično nezadovoljstvo je kulminiralo februara meseca kad sam bio pritisnut da potrošim prevelika sredstva Pokreta na proslavu 20 godina Dveri koja je bila u potpunosti u funkciji Obradovićeve lične promocije pred unutarstranačke izbore. I pored mog insistiranja da nije normalno da trošimo toliko novca na proslavu kad smo prezaduženi Obradović je insistirao po svaku cenu jer je njome hteo da prekrije debakl koji smo doživeli u Lučanima za koji je on lično bio najodgovorniji i da pred unutrašnjom strukturom stvori sliku da je praktično on=Dveri.

Sve ostalo što je rekao je laž i samo je deo njegovog realitija što će se, nemam nikakvu sumnju, vremenom i dokazati, kako na sudu tako i u praksi. Dveri su u politiku ušle 2012. sa parolom „mi nemamo lidera“ a već 2019. završavaju sa „mi nemamo nikog osim lidera“ , od porodične politike došlo se do šešeljevske pretnje šamarima za koje svi znamo da se nikada neće ostvariti kao što se ni sve ostale Obradovićeve pretnje nisu ostvarile. Dosta je Srbija trpela samozaljubljenih diktatora/mesija, vreme je stvaranje sistema, vrednovanje rezultata i konkurentnosti, demokratije i fer pleja.

Sporni intervju u kojem Boško Obradović optužuje Slobodana Dimovića za finansijske malverzacije Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ Bogdan Obradović U dva navrata, 11. septembra i 10. oktobra, sa zvaničnog računa Srpskog pokreta Dveri opljačkano je ukupno osam miliona dinara budžetskih sredstava namenjenih za naš politički rad. Ovu pljačku je izvela preduzetnička radnja Studio za dizajn „Mir“ iz Crepaje aktiviranjem menica koje je mogla dobiti jedino od bivšeg direktora Dveri koji je zloupotrebio službeni položaj. Naime, ova firma je u vlasništvu supruge Dragana Manića, bivšeg člana Internet tima Dveri, koji je zajedno sa bivšim direktorom isključen iz članstva u Srpskom pokretu Dveri. Važno je naglasiti da u evidenciji u poslovnim knjigama Dveri nema ovih menica, nema naručenog posla, nema zaprimljenih i proknjiženih faktura za plaćanje, nema opomene za isplatu duga pre aktiviranja menica – kaže za Danas Boško Obradović, lider Pokreta Dveri i dodaje da su Dveri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 1. oktobra podnele „krivičnu prijavu protiv svih pomenutih učesnika u ovoj teškoj krađi“. *Znači nije bilo menica? – U izvodu otvorenih stavki na dan 31. decembra 2018. godine stoji potpisano od obe strane da Srpski pokret Dveri nema nikakvih dugovanja prema ovoj firmi sa kojom je raniju saradnju dogovarao bivši direktor u oblasti internet marketinga. Ako tome dodamo i da su – ispostavilo se kroz našu istragu – pomenute menice zavedene u banci 2016. godine, a pomenuta firma registrovana tek 2017. godine – iz svega ovoga je očigledno da je u pitanju udružena kriminalna operacija. *Ko je bivši direktor Dveri koji je pustio lažne menice? – Bivši direktor Dveri Slobodan Dimović naprasno je podneo ostavku na mesto direktora i nestao u februaru ove godine. Pre toga godinama je bio predmet režimskih pritisaka kroz istrage raznih državnih organa: UKP, DRI, Tužilaštva, Ministarstva za državnu upravu, Agencije za borbu protiv korupcije… Nema drugog objašnjenja: ili su ga kupili i nečim ucenili, ili je od učlanjenja u Dveri bio režimski spavač, koji služi za aktiviranje u specijalnim prilikama. Inače, reč je o blanko menicama za koje nikada nije bio ovlašćen ni od koga u Dverima da ih ima, kao što prilikom primopredaje dužnosti novom direktoru nije predao pomenuta menična zaduženja Pokreta. To sve govori da je ovaj scenario pljačke bio mnogo ranije pripremljen a tek sada aktiviran, jer je procenjeno da sada može da nanese najveću štetu Dverima. *Kome ste sve prijavili da vam je račun ispražnjen? – Ne samo da smo podneli krivičnu prijavu nadležnom Tužilaštvu, već smo o svemu obavestili NBS, MUP, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Ministarstvo finansija dva puta, kao i Privredni sud u kome smo još 27. septembra pokrenuli tužbu za nadoknadu štete i zatražili donošenje privremene mere kojom bi naša opljačkana sredstva bila zamrznuta do okončanja sudskog postupka i kojom bi bila zaustavljena dalja pljačka na isti način. Privredni sud ćuti već tri nedelje iako je ovo urgentna mera koju su obavezni da odmah donesu kako bi se sprečio dalji kriminal. Sudija Mirjana Gitarić je najpre zakazala ročište za 21. oktobar, a onda se sud naprasno proglasio nenadležnim i na taj način – izbegavanjem da postupi – direktno postao saučesnik u ovom lopovluku. Pisali smo i predsedniku Privrednog suda Jovanu Jovanoviću tražeći hitan sastanak, ali uzalud. Nama je jasno da čitava državna administracija koja je pod kontrolom aktuelne vlasti asistira i štiti učesnike ovog kriminalnog poduhvata u cilju urušavanja Dveri, za šta će i svi nadležni takođe morati da odgovaraju. Postavlja se pitanje gde to u svetu bi sve državne institucije ćutale na otvorenu pljačku jedne parlamentarne političke stranke, posebno imajući u vidu da su u pitanju državna budžetska sredstva koja su pokradena? *Da li to znači da Dveri neće imati ama baš nikakva sredstva za kampanju bojkota? – To znači da nam je oteto sve što smo uštedeli za ove tri godine parlamentarnog rada i što smo sačuvali na računu za kampanju bojkota. Takođe nam se sada svakog 10. u mesecu skida sve što redovno dobijamo iz republičkog budžeta na osnovu parlamentarnog statusa. Nema drugog objašnjenja sem da je u toku sprovođenje naloga koji je vladajući režim dobio od Aleksandra Vučića, koji je u svom neobičnom i ničim izazvanom obraćanju u pauzi zasedanja GS UN u Njujorku poručio da su „Dveri ukinute“ i da Boško Obradović više nije Dveri. Ovako krupna kriminalna dela niko ne bi smeo da čini bez zaštite BIA i obećanja vlasti da će biti oslobođeni od krivične odgovornosti. Interesantan dokaz u prilog ovoj tvrdnji je da su pljačkaši za advokate uzeli advokatsku kancelariju Aleksandra Đorđevića, bivšeg šefa BIA, istu onu koja zastupa i fabriku Krušik u skandaloznom slučaju protiv uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz Valjeva, kao i optužene iz grupe Darka Šarića.   *Zbog čega bi nekome bilo u interesu da otme i vašu Fejsbuk stranicu? – Neovlašćeno nam je preuzet čitav Fejsbuk sistem koji smo gradili osam godina. Pored glavne zvanične Fejsbuk stranice Srpskog pokreta Dveri, koja ima preko 170.000 pratilaca, onemogućen nam je pristup skoro svim stranicama gradskih i opštinskih organizacija Dveri na Fejsbuku. Ja ne mogu da pristupim ni mojoj ličnoj Fejsbuk stranici. Podneli smo još prošle nedelje prijave Tužilaštvu za VTK i Odeljenju MUP-a za visokotehnološki kriminal, ali ništa. Čekamo odgovor i od Fejsbuka. Ovo je takođe ozbiljno kriminalno delo uzurpacije naše internet imovine u koju je mnogo uloženo. Ovo je isto tako deo Vučićeve operacije ukidanja Dveri, jer ako ostanete bez finansijskih sredstava za rad i jedinog ozbiljnijeg medijskog prozora u svet kroz koji možete da iznesete svoje političke stavove – kako uopšte onda možete da se bavite politikom? Jasno nam je šta se ovim želi postići ali se nećemo pokolebati i nećemo odustati u našoj opozicionoj borbi da što pre ugledamo kraj ovog nenormalnog, kriminalnog i lopovskog Vučićevog režima. *Zato bi vladajućem režimu odgovarao vaš ispražnjeni račun? – Odgovor je jednostavan: na ovaj način se jedna od vodećih opozicionih političkih organizacija ostavlja bez ikakvih sredstava za tekući politički rad. Ako se uzme u obzir da su Dveri jedna od najaktivnijih antirežimskih opcija na protestima, u medijima i na terenu širom Srbije – onda je motiv vladajućeg režima da zaustavi naše delovanje očit.