NIJE BRENDI, NIJE KONJAK, A KOŠTA 7.800 DOLARA: Sve o čuvenom Armanjaku uz koji su nazdravili Vučić i Makron

Foto: tvitter.com/buducnostsrbijeav

Živeli: Makron i Vučić

Slika dvojice predsednika Makrona i Vučića kako nazdravljaju sa "Armanjakom", koju je na svom Instagramu podelio predsednik Vučić odmah je postala hit na društvenim mrežama, a krenula je i spekulacija koliko košta to piće i zašto je ono posebno.

Simbolike u ispijanju "Armanjaka iz 1914. godine" treba pre svega tražiti u godini, jer je to godina u kojoj je počeo najkrvaviji sukob na svetu - Prvi svetski rat, a Vučić i Makron sastali su se u Parizu na godišnjicu Primirja u Velikom ratu.

Tako da je simbolika sa godinom potpuno jasna, međutim ovo piće ima i svoju cenu i to astronomsku.

 

 

Prema podacima sa uglednih sajtova za prodaju skupocenih i luksuznih alkoholnih pića može se videti da je cena "Armanjaka", berba 1900. godine, tričavih 7.800 dolara.

Konjak dali svetu, Armanjak ostavili sebi

Armanjak predstavlja akoholno piće koje se poredi sa brendijem i konjakom. On se proizvodi samo u jugozapadnim predelima Francuske. Prihvaćeno je da je to prvi destilovani lokalni napitak.

Armanjak je među omiljenim pićima francuzima i iz tog razloga oni vole da se šale govoreći da su to piće sačuvali za sebe a konjak su dali svetu. I u stvarnosti izvoz konjaka je mnogo veći nego izvoz armanjaka. Interesantna činjenica za ovo piće je da se uzima kao prestižan poklon, pogodan najviše za nežnu polovinu čovečanstva.

Istorija armanjaka Armanjak je najstarije destilovano piće u francuskoj. On je poznat u toj zemlji vekovima i prvobitno se konzumirao zbog predpostavljenih terapeutskih svojstava. Postoje tvrdnje da se tokom 14. veka napitak uzimao kao pomoćno stredstvo prilikom crvenila i zapaljenja očiju. Verovalo se još da deluje blagotvorno kod gihta, hepatitisa i drugih oboljenja. Osim toga koristio se kod masaže za oporavak paralizovanih udova i za brže zarastanje rana. Prema zapažanju ljudi iz srednjeg veka, unet u malim količinama armanjak podiže duh, poboljšava pamćenje i pomaže za duhovitiji govor onima koji ga uzimaju. Osim toga žene su smatrale da njegovo konzumiranje čuva mladost i najviše lep izgled kože. Tokom 15. i 17. veka armanjak je bio rasprostranjen pre svega na nekoliko pijaca u Francuskoj, a kasnije su se holandski trgovci pobrinuli da alkoholni proizvod dobije veću popularnost.

Proizvodnja armanjaka

Da bi jedno piće moglo da se nazove armanjak ono treba da odgovori na nekoliko zahteva. Za početak je neophodno da je alkoholni napitak proizveden samo u jednom određenom regionu Armanjak u istorijskoj oblasti Gaskonija. Za njegovo pravljenje se koristi destilat, dobijen od različitih vrsta grožđa, uključujući Juni blan. Proizvodni proces uključuje nekoliko ustaljenih koraka.

Specifično kod ove vrste alkohola je da se dobija metodom takozvane neprekinute destilacije. Koriste se vina koje treba da su bela i čista tj. bez sadržaja šećera i sumpora. Početni destilat je sa 52-70% alkohola.

 

 

Nakon destilovanja armanjakov alkohol se ostavlja u buradima, napravljenim od francuskog hrasta. Dok leži supstanca menja svoju boju i donbija svoju karamel boju, koja kod različitih predstavnika vrste može da varira. Stajanje tečnosti u drvenoj posudi je odgovorno i za njegov očaravajući miris.

Iako se u principu, proizvođači armanjaka služe jednokratnom destilacijom, toko 1972. godine je ozakonjena i dupla destilacija. Ona se inače teže ostvaruje, a osim toga zahteva više sredstava, zato je i ređe korišćena. Ali treba da zapazimo da su nakon nje ukus i miris pića značajno nežniji i lepši.

Armanjak je piće na koga se starenje odražava više nego čudesno. Kod različitih trgovačkih marki imamo različito starenje. Ali obična pića stare između tri i 12 godina. Razume se ima i mnogo starijih predstavnika ove vrste.

Karakteristike armanjaka Armanjak je piće nezaboravnih karakteristika. On ima izuzetno dubok, jak i bogat ukus koji se oseća još nakon prvog gutljaja. Istovremeno ostavlja utisak i miris koji podseća na aromu cveća kao što su ruža i jasmin. Kod nekih predstavnika vrste je dodat i miris suve plave šljive. Ako je piće odležalo malo duže u hrastovim buradima, ono je pridobilo aromu starog hrasta i kože. Nakon probanja javlja se i delikatan i baršunast ukus.

Serviranje armanjaka

Armanjak je napitak koji da bi otkrio svoje najupečatljivije osobine, treba da bude serviran u odgovarajućoj čaši i na odgovarajućoj temperaturi. Eksperti savetuju da se za tu svrhu koristi specijalna čaša za armanjak tipa tulipan. Ako nemate mogućnost da nabavite takvu češu možete da servirate ovo alkoholno piće u običnoj čaši za konjak. Kad je u pitanju temperatura serviranja ona treba da je između 15 i 20 stepeni.

Armanjak nije piće koje se servira pre obroka. Preporučljivo je čak da bude servirano na kraju jela. To ipak ne znači da on treba da se konzumira sam. Može da se meša sa toplim napicima kao što je kafa ili bezalkoholnim kao tonik.

 

 

Ovom piću najviše odgovaraju voćni dezerti. Možete da ga kombinujete sa svakakvim voćnim salatama, sladoledima, čizkejkovima, tortama i kakvim sve ne kolačima koji sadrže voće, kao što su maline, borovnice, kupine, šljive, trešnje, višnje i drugo. Među odgovarajućim predlozima su Kolač sa voćem, Čizkejk od borovnica, Čizkejk od ribizli.

Armanjak je takođe pogodan za serviranje sa čokoladnim kolačima, kako sirovim tako i termički obrađenim. Ne kolebajte se da harmonizujete ukus pića sa slatkim iskušenjima kao što su čokoladni keks, lagani čokoladni rolat, čokoladni žele, čokoladni ježići i dr.

Mlađi armanjak može da se servira i ranije, a servira se sa jelima od laganih mesa. Pogodni dodaci za njega su jela od ribe. Probajte da ga kombinujete sa paštetom od lososa, belom ribom u rerni ili prženim oslićem.