Vreme da terorista ode na sud: Tačija "prodaju" i rođeni Šiptari!

Foto: Tanjug/AP

Hašim Tači

- Već 20 godina Tači je najuticajniji političar na Kosovu ali nije razumeo novu stvarnost koja je na površinu donela novu ličnost. Tači je u većini slučajeva kontrolisao skupštinu i vladu. Današnji Tači ne razume svoju poziciju, i sada "spinuje". To je shvatio Aljbin Kurti i kao da želi da kaže da je doba Hašima Tačija okončano i da je on sada tu - rekao je Bećaj u emisiji Interaktiv KTV-u .

On, međutim, navodi da se današnja vlada bavi pitanjima koja ne bi trebalo da budu prioritet, jer nisu ni obećali da će dijalog sa Beogradom biti prioritet.

To Tačijeva koalicija sa drugim opozicionim strankama koristi kako bi pokušala da što pre okonča vlast Aljbina Kurtija, smatra on.

- Tačijeva posvećenost proameričkim stavovima nije baš uvek naglašena. U pokušaju da ukine Specijalni sud hteo je da "zabode Amerikancima nož u leđa". Zatim je nastavio da radi na tome. Misli da će ga Amerikanci spasiti od Specijalnog suda. Bilo bi nepravedno da osoba koja se najviše spominje u izveštaju Dika Martija` bude oslobođena saslušanja u Specijalnom sudu - rekao je Bećaj.

Govoreći o tome ko bi trebalo da bude legitimni predstavnik Kosova u dijalogu sa Beogradom, Bećaj kaže da bi premijer trebalo da vodi dijalog.

- Ako Amerikanci, kao primer demokratije, postupaju u skladu sa svojim vrednostima, oni se moraju pridržavati ustavne odluke da premijer treba da vodi dijalog - rekao je on.

Bećaj je dodao da nije svaka vlast u SAD korisna za Kosovo, ali da se treba ponašati onako kako se Amerika ponaša kada su u pitanju njihovi interesi.

Kada je u pitanju taksa na srpsku robu, Bećaj kaže da je to od početka bila "ekonomska glupost", ali je kasnije, prema njegovim rečima, postala "politička mudrost".

- Taksa je u početku tretirana kao ekonomska glupost. Pitanje slobodne konkurencije u globalnim procesima je nezaobilazna stvarnost. Ali je ta ekonomska glupost u međuvremenu, predstavljena kao politička prepreka za nastavak procesa rešavanja kosovskog problema sa Srbijom u smislu korekcije granice. Postala je ozbiljna prepreka i postala politička mudrost - naveo je on.

Krajnji cilj dijaloga, prema Bećaju, jeste međusobno priznavanje, ali kaže da moramo razumeti sadržaj šta uzajamno priznavanje znači.

Kazao je da članstvo u UN nije egzistencijalno pitanje, ističući da se Švajcarska toj organizaciji pridružila tek 2002.