Oštra reakcija šefa diplomatije! Dačić: Vreme je da Evropi kažemo ćao!

Foto: Tanjug

Ivica Dačić

Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je bilo kakvo ucenjivanje Srbije da mora da prizna genocid u Srebrenici ako hoće da postane deo Unije jer ono što se tamo desilo jeste bio strašan zločin, ali nema veze sa genocidom.

- Dosta je bilo u ucena i uslovljavanja, vreme kada su to mogli da rade je davno prošlo - podvlači Dačić.

ČIST BEZOBRAZLUK

Za ministra spoljnih poslova Srbije vrhunac bezobrazluka je što je amandman u Evropskom parlamentu inicirao slovenački zastupnik Igor Šoltes.

- Pošto su Slovenci predložili, prvo neka Slovenija osudi genocid nad srpskim narodom u Prvom svetskom ratu, gde je stradalo 28 odsto ukupnog stanovništva, odnosno milion i 270.000 stanovnika. Slovenija je u okviru austrougarske vojske učestvovala u napadu i okupaciji Srbije. Složićete se da je to neuporedivo sa Srebrenicom - objašnjava Dačić te dodaje da i Srbi treba da dobiju status nacionalne manjine u Sloveniji, pa tek onda Slovenci mogu da dele lekcije.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević za Srpski telegraf ističe da, iako je odluka EP neobavezujuća, šalje se jasan politički signal Srbiji, i to u trenutku krize na Kosovu i Metohiji.

- To je neprihvatljivo ucenjivanje jer Srbija sve svoje obaveze vezane za pristupanje izvršava, nije sporna ni politička volja ni opredeljenje, prema tome, ovo je otvoreno političko uslovljavanje. Srbija neće podleći takvoj vrsti ultimatuma i nadam se da ipak to neće biti konačan stav EU - ocenjuje Milivojević.

Foto: twitter.com/S_Rabinal Srebrenica Ruska blokada Englezima Najozbiljniji pokušaj da se Srbija optuži za genocid u Srebrenici predvodila je Velika Britanija 2015. godine, kada nas je spasao ruski veto u Savetu bezbednosti UN. Među članicama deset je glasalo za britanski nacrt, Rusija je bila protiv i iskoristila pravo veta, dok su četiri zemlje - Kina, Nigerija, Venecuela i Angola - bile uzdržane. Inače, za zločin u Srebrenici su Haški sud, sud BiH, te sudovi u Hrvatskoj i Srbiji osudili ukupno 45 osoba na oko 700 godina zatvorske kazne, a najveći žig krivice poneo je general Ratko Mladić, koji je prvostepeno osuđen na doživotni zatvor. Na dožvotnu kaznu zatvora u Hagu osuđeni su i pokojni Ljubiša Beara i Zdravko Tolimir, potpukovnik VRS Vujadin Popović, a prvostepeno na 40 godina zatvora osuđen je prvi predsednik RS Radovan Karadžić.

Građani opredeljeni za ulazak u EU po pravilu njega odbacuju ako je uslovljen prihvatanjem secesije Kosova. Kada se na to nadoveže i najnoviji zahtev EP da Beograd prihvati neosnovano kvalifikovanje događaja u Srebrenici i oko nje kao genocida, jasno je da se makar privremeno dvostrano hermetički zatvaraju kapije EU za dalji tok integracija Srbije, dodaje analitičar Dragomir Anđelković.

Suzana Grubješić, Evropski pokret u Srbiji Bez želje da minimalizujem uticaj rezolucije i amandmane, ipak je ova rezolucija neobavezujuća za zemlje članice, za Evropski savet i komisiju, premda jeste jedan od važnih političkih dokumenata, čiji se delovi čitaju i citiraju

SPREMA SE ZLO

Poslanik SNS Vladimir Đukanović smatra da je odluka Evropskog parlamenta sramna i skandalozna.

- Slovenački poslanik, ničim izazvan, podneo je amandman po kome se kaže da Srbija ne može u EU dok ne prizna genocid u Srebrenici. To je neobavezujuća rezolucija, ali je jasan politički signal šta Srbiji sve sledi i šta će joj sve tražiti ne bi li došla do EU. To je skandalozna poruka svima nama i jasan znak da se Srbiji priprema veliko zlo, a da mi moramo da pokleknemo i prihvatimo sve što od nas zatraže ne bismo li se navodno demokratizovali. Suštinski je potrebna satanizacija srpskog naroda, potpuno uništenje našeg duha, prihvatanje istorijskih falsifikata - zaključuje Đukanović.

EU usvojila rezoluciju pre tri godine Evropski parlament je 2015. usvojio rezoluciju o Srebrenici, kojom se oštro osuđuje zločin u Srebrenici koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označava kao genocid. Uz EP stala je i Evropska komisija, koja je najoštrije osudila ruski veto na predlog britanske rezolucije o Srebrenici u SB UN. Takođe, bivši bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović 2017. pred Međunarodnim sudom pravde pokrenuo je postupak revizije presude iz 2007. po tužbi kojom je BiH teretila Srbiju za agresiju i genocid.

Podsetimo, priznavanje genocida u Srebrenici temeljni je korak u pristupanju Srbije Evropskoj uniji, navodi se u rezoluciji o napretku Srbije koju su poslanici Evropskog parlamenta usvojili sa 508 glasova za, 85 protiv i 47 uzdržanih.

U dokumentu se, između ostalog, izražava žaljenje što "neki nadležni organi Srbije uporno negiraju genocid u Srebrenici", a podseća se da potpuna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim naslednikom Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove takođe podrazumeva potpuno prihvatanje i sprovođenje njihovih presuda i odluka.