religija.rs

Ekskluzivno u Srpskom telegrafu: Mirina lista smrti!

Autor: E. S. T.

Vesti

17.04.2019

09:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Mirjana Marković, supruga nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, imala je spisak za odstrel, na kojem su bili oni koji su odbijali da sprovedu njena naređenja ili ih je smatrala za izdajnike.

Tokom decenijske vladavine njenog supruga, Markovićeva je koristila državne resurse, a pre svega Državnu bezbednost, da se razračuna sa političkim protivnicima, partijskim saborcima za koje je smatrala da su joj okrenuli leđa, ali i svima koje je doživljavala kao izdajnike zemlje. Naređenja je, kažu upućeni sagovornici iz njenog i Slobinog okruženja, izdavala lično, ljudima od poverenja. Likvidacijama je prethodilo praćenje mete.

Neki sa spiska, poput Vuka Draškovića, samo su čudom uspeli da prežive, dok drugi jednostavno nisu stigli na red i to im je sačuvalo glave. Većina, nažalost, nije bila te sreće...

O brutalnosti s kojom se Markovićeva razračunavala sa protivnicima između ostalog svedoči i službena beleška iz 1999. godine, koju je Srpski telegraf objavio. Iz nje se vidi da je ona čak birala posebne datume, obično pravoslavne verske praznike (pošto je otvoreno mrzela Crkvu) da izda naređenje za nečije ubistvo.

Nekadašnji obaveštajac Božidar Spasić ističe da je Mira imala preveliku želju da komanduje šefovima službe bezbednosti i policije.

- Znala je da su te službe moćne i da mogu da ubijaju na odgovarajući način. Ne samo kada im direktno to naloži već je bilo dovoljno i da samo pokaže izvesne nesimpatije prema određenim osobama, pa da poltronski izvršioci iz službe to njoj učine kao plezir, kojem se ona nikako ne bi protivila - tvrdi Spasić.

On kaže da je Markovićeva sa posebnim razlogom bila sklona fizičkom uklanjanju ljudi, a ne političkom.

- To je sklonost onih osoba koje su željne osvete. Vrhunac njene osvete je bilo ubistvo Ivana Stambolića. Mira se nije smirila dok njega nije likvidirala, a nakon toga ona više nije imala motiv da neutrališe određene ljude. To se vidi i po tome što je Stambolić poslednji u ovom nizu - ističe Spasić.

Advokat Borivoje Borović, koji je bio u SPO, čiji je predsednik Vuk Drašković i sam bio meta Markovićeve, smatra da je Mira jedna od najmračnijih ličnosti Srbije, koja ne samo da je upropastila državu već i svog supruga i čitavu porodicu.

- Sve što se događalo devedesetih godina proizvod je njenog uticaja na Slobodana, koji je vukao sve same loše i pogrešne poteze. Pošto su pod njenom kontrolom bile službe bezbednosti, logično je da je ona direktno povezana sa svim tim ubistvima koja su delovala kao projekat državnog terorizma kojim je rukovodila Državna bezbednost. Niko nije odgovarao, izvukli su se i zato smo svedoci potpune nepravde za sve te žrtve - poručuje Borović.

KRVAVI SPISAK SA 13 IMENA

1. Radovan Stojičić Badža

- bivši načelnik Resora javne bezbednosti i zamenik ministra policije

- likvidiran 11. 4. 1997, pola sata iza ponoći, u restoranu "Mamma Mia"

- zamerio se Markovićevoj time što nije bio pobornik upotrebe sile protiv učesnika protesta koji su se završili nekoliko meseci ranije

2. Zoran Todorović Kundak

- generalni direktor "Beopetrola" i visoki funkcioner JUL

- ubijen 24. 10. 1997. u sačekuši na Novom Beogradu kada je ubica u njega ispalio dva rafala iz heklera

- za vreme ubistva Markovićeva bila u Indiji, a motiv likvidacije je bila navodna ljubavna afera koju su imali

3. Slavko Ćuruvija

- novinar i vlasnik listova Nedeljni telegraf, Dnevni telegraf i Evropljanin, jedno vreme bio blizak Markovićevoj, koja je njihovo političko udaljavanje shvatila kao ličnu izdaju

- ubijen 11. 4. 1999. ispred ulaza u zgradu u Svetogorskoj ulici u Beogradu

- na posebnom sastanku Markovićeva saopštila tadašnjem načelniku Resora javne bezbednosti Vlastimiru Đorđeviću da se Ćuruvija mora likvidirati

4. Pavle Bulatović

- ministar odbrane u Vladi SRJ i blizak saradnik Slobodana Miloševića

- likvidiran 7. 2. 2000. rafalima iz kalašnjikova u restoranu FK Rada na Banjici

- Mirjana ga otvoreno nije podnosila

5. Živorad Žika Petrović

- generalni direktor "Jata"

- 25. 4. 2000. u njega ispaljena četiri metka

- motiv bi mogao da bude sprečavanje njegovog svedočenja o tome na koji način su iznošene pare iz zemlje na Kipar

6. Ivan Stambolić

- politički mentor Slobodana Miloševića, sa kojim se 1987. ideološki razišao

- 25. 8. 2000. otet za vreme rekreativnog trčanja na Košutnjaku. Oteli ga pripadnici JSO, a 28. marta 2003. pronađeni posmrtni ostaci na Fruškoj gori

- Mirjana Marković se, kažu upućeni, prema majci obavezala na osvetu prema Stambolićima

7. Vojislav Šešelj

- predsednik SRS

- nazivao Markovićevu crvenom vešticom i vešticom sa Dedinja

- govorio je u nekoliko navrata da je htela da ga likvidira

8. Zoran Đinđić

- lider DS i premijer Srbije

- u vreme NATO bombardovanja morao da beži iz zemlje da bi spasao živu glavu

- Markovićeva ga otvoreno nazivala izdajnikom

9. Radovan Karadžić

- osnivač SDS i lider Srba u BiH

- kada je iskazao neposlušnost Miloševićevom režimu, našao se na listi za odstrel

10. Vuk Drašković

- predsednik SPO

- najveći politički protivnik Miloševića i Markovićeve devedesetih godina

- čudom preživeo dva atentata (Ibarska, Budva)

11. Danica Drašković

- supruga Vuka Draškovića

- trebalo da bude likvidirana zajedno s Vukom, u atentatu na Ibarskoj poginuo njen rođeni brat Veselin Bošković

12. Milan Martić

- bivši predsednik Republike Srpske Krajine

- kada je, uprkos naredbi Miloševića da to ne čini, u maju 1995. granatirao Zagreb, našao se na Mirinom spisku

13. Biljana Plavšić

- predsednica Republike Srpske

- smrtno uvredila Markovićevu kada je odbila da se rukuje sa Slobodanom Miloševićem na Palama nakon što je prihvatio Vens- Ovenov plan

Umrla na dan Ćuruvijine sahrane

Sudbina je uplela svoje prste u dan i čas smrti Mirjane Marković. Ona je preminula u nedelju, 14. aprila, tačno na dan kada je pre 20 godina sahranjen Slavko Ćuruvija, koji je ubijen tri dana ranije. Tog 14. aprila 1999. oko 15 sati na beogradskom Novom groblju sahranjen je ubijeni vlasnik Dnevnog telegrafa, a gotovo istog minuta, posle tačno dve decenije, u Moskvi je preminula Markovićeva.

Marija ne dolazi, nema dokumenta nijedne zemlje

Urna sa posmrtnim ostacima Mirjane Marković biće položena u grob u Požarevcu u subotu u 15 časova. Prema dosadašnjim informacijama, njena deca, sin Marko i ćerka Marija, neće prisustvovati sahrani. Marija se odrekla srpskog državljanstva, a crnogorsko nije uzela, iako godinama živi u toj zemlji. Ona se od odlaska iz Srbije posle izručenja svog oca 2001. nije vraćala u domovinu, a prema priznanju pokojne majke, njih dve se isto toliko godina nisu videle.

Kada je reč o Marku, koji je živeo u Rusiji sa majkom, gde se trenutno i nalazi, on iz bezbednosnih razloga neće doći u Srbiju. Od preostalih članova porodice Milošević, u Srbiji živi samo unuk Marko, koji je i odlazio kod babe u Moskvu i bio u kontaktu s njom. Očekuje se da baš on u ime uže porodice sahrani Miru Marković. Podsetimo, ni Markovićeva ni njena deca nisu prisustvovali sahrani Miloševića.

Udovica novinara Slavka Ćuruvije Branka Prpa kaže za Srpski telegraf da je iza političkog ubistva, kakvo je bilo Ćuruvijino, morala da stoji politička odluka, koja je, kako ističe, sasvim sigurno potekla od Mirjane Marković.

- U svedočenjima službenika DB moglo se samo naslutiti da je ona krivac, dok su oni bili izvršioci. Niko od njih nju nije poznavao lično, osim njihovog šefa Radeta Markovića, koji je jedini mogao da ima nalog, ali on, naravno, nikada nije svedočio. Posle teksta "Ćuruvija dočekao bombe NATO pakta" u Politici ekspres, gde nju autor direktno imenuje, nije bilo mnogo dileme oko nalogodavca - poručuje Prpa.

Prpa: Da se ikad pokajala, smatrala bih je ljudskim bićem

Ona podvlači da je osnovna mana postupka bila to što niko iz vrha tadašnjeg državnog aparata nije pozvan na saslušanje, dok se u Markovićevoj nikada u proteklih 20 godina nije probudila savest o počinjenom zločinu.

- Da se ikada pokajala, tog trenutka mogla bi se smatrati ljudskim bićem. Ovako, nju nikada nije progonila savest. Ona je stalno bila u nekakvoj fikciji da živimo na cvetnim poljima, a ne u užasu i katastrofi. Bavila se iluzijama. Njenom smrću smo propustili ozbiljnu priliku da o strašno traumatičnom periodu progovorimo kao savremenici i razrešimo pitanja Srbije za budućnost. Ovako je ostalo da i dalje ne znamo koji su bili skriveni centri političke moći koji su tako olako mogli da odlučuju o glavi svakog od nas - zaključuje Prpa.

Ljudi Mirjane Marković u Državnoj bezbednosti

Milan Radonjić

Osuđen na 30 godina za ubistvo Slavka Ćuruvije. U vreme ubistva novinara bio je šef beogradskog centra DB. Kako su mediji pisali, upravo ga je Markovićeva protežirala da napreduje u DB. Utvrđeno je da je Radonjić komandovao akcijom praćenja Ćuruvije i da je od saradnika tražio da ga na svakih deset minuta obaveštavaju gde se "nalaze Slavko i Branka". Njegova naređenja su, navodno, stizala upravo iz štaba JUL, na čijem je čelu bila Mirjana Marković. Radonjić je bio pod optužbom i da je pomagao u ubistvu četvorice funkcionera SPO, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Takođe, oslobođen je optužbi da je pomagao u pokušaju ubistva Vuka Draškovića 2000. u Budvi.

Radomir Marković

Postavljen je za načelnika DB u oktobru 1998. godine, kada je sa tog mesta smenjen Jovica Stanišić. Marković je bio čovek od poverenja Mirjane Marković i Slobodana Miloševića. U junu 1993. godine rukovodio je akcijom hapšenja lidera SPO Vuka Draškovića i njegove supruge Danice, kada je bračni par Drašković brutalno premlaćen. Bio je u izuzetno bliskoj vezi sa porodicom Milošević-Marković, jer je Marka Miloševića vodio u lov i učio ga da puca. Marković je osuđen na maksimalnu kaznu koju predviđa srpsko zakonodavstvo zbog umešanosti u ubistvo četvorice funkcionera SPO 1999. godine na Ibarskoj magistrali, kao i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Za ubistvo Ćuruvije osuđen je na 30 godina.

Dragan Filipović Fića

Major Fića, kako su ga zvali, bio je zamenik načelnika Druge uprave za obaveštajni rad DB i savetnik šefa tajne službe za specijalne operacije. Pobegao je iz Srbije u Šangaj 2003, u vreme akcije "Sablja". Bio je saradnik i prijatelj optuženih za ubistvo Ćuruvije. Do danas se, međutim, nije našao ni na jednoj optužnici. Poznat je kao veliki prijatelj Mirjane Marković, a u knjigama koje je pisao nakon "penzionisanja" ne krije da je praktično bio njen savetnik za likvidacije.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.