VUK O MILOŠU BEZ DLAKE NA JEZIKU

Foto: Promo foto

Vuk Stefanović Karadžić

Vuk Karadžić je ostavio u amanet svedočanstvo o Milošu, ispisano s mnogo gorčine i bez dlake na jeziku pošto je napustio Srbiju, a koje je bilo dostupno tek 20. juna 1901. Spis se potom pojavio u okviru nekoliko izdanja, a nedavno ga je prvi put kao posebno izdanje "Tajna istorija Miloševe Srbije" objavila "Laguna".

RĐAVA DELA

- Spis je važan za sagledavanje odnosa silnika i potčinjenih u Srbiji iz perspektive dva veka moderne srpske države. Miloševe istorijske zasluge zaklonile su Vukovu gorku opomenu o vladarevoj osionosti. Ali mi danas vidimo koliko je Vuk bio dalekovid i napredan mislilac za svoje vreme i koliko je na planu uspostavljanja kulture i ustavnosti bio nezaobilazna pojava, ne manje nego Miloš na planu borbe za oslobođenje i osamostaljivanje - kaže Dejan Mihailović, urednik izdanja.

Vuk je, uz hvalospev, ostavio i britku kritiku silnog vladara.

- Godine 1820. dotera nekaka žena muža svoga Milošu na sud, da se raspusti s njime, što ne može bračnu dužnost da izvršuje (onda se i u ovakim, kao i u svima drugim, parnicama ispitivalo i sudilo na polju: Miloš sa sudijama stane ili sedne na divanani, a parničari dole, između momaka, po avliji). Kad se muž stane izgovarati, da žena nema pravo, što ga za to tuži, onda ji u po podne odvedu u jednu zgradu, i nateraju ji, pred tolikim momcima, koji su oko nji stajali, da učine probu - jedna je od Vukovih priča u kojoj se ogleda Miloševo silništvo.

Ipak, nepismeni, ali promućurni Miloš, uvažavao je Vuka jer mu je on sa svojim evropskim vezama, kulturom i uticajem i te kako bio potreban.

Foto: Promo foto

Miloš Obrenović

- U jednom pismu Miloš čak priželjkuje, oprostivši Vuku sve zamerke koje mu je ovaj upućivao, da se vrati u Srbiju jer Vuk najbolje razume Miloševu prirodu i može uz Vuka da se razonodi. Uskraćivao je Vuku penziju, pa je ponovo vraćao, proganjao ga, pa pozivao da se vrati prema raspoloženju i političkim prilikama - ističe Mihailović.

NEZNANJE JE NESREĆA

Na pitanje da li se Vuk negde ruga nepismenom Milošu, sagovornik kaže: "Vuk se nikome nije rugao jer je znao da neznanje ili nepismenost nisu sramota nego nesreća, dok je sramota kad se neko pravi da zna i svoj interes predstavlja kao interes svog naroda. Iako nepismeni autokrata i primitivan privatno, Miloš je u srpskoj borbi za oslobođenje od turskog jarma bio dalekosežan i mudar vladalac, i to je Vuk znao. U čuvenom pismu iz aprila 1832. sabrao je Vuk sve svoje zamerke na Miloševu vladavinu, obrazlažući potrebu za uspostavljanjem 'pravice' i uvođenjem 'konštitucije'. Time je dao primer moralne i građanske reakcije na državno bezakonje i vladalačku osionost."

Delovi iz knjige