Slovenački glumac o nehumanim uslovima rada: GLOGI JE IZGOREO NA SCENI

Foto: Nebojša Mandić

Sebastijan Kavaca

Nakon što je oduševio domaću i publiku regiona u hit seriji "Senke nad Balkanom", Sebastijan Kavaca nastavlja da pleni pažnjom birajući neobične uloge i filmove. Publika 46. Festa gledala ga je u naučno-fantastičnom ostvarenju Lazara Bodrože "Ederlezi Rising", gde igra jugoslovenskog kosmonauta kome je jedino društvo ženski android poslat na putovanje među zvezde samo radi njegove razbibrige. Markantnom slovenačkom glumcu je upravo za tu ulogu pripala nagrada za najboljeg glumca u okviru Festove selekcije Srpski film, a on na početku razgovora za Srpski telegraf komentariše prelazak iz one posleratne Juge iz "Senki" na ovu Jugu u kosmosu.

- Svemir je svemir, da li si sa androidom, Srbinom, Slovencem... Tamo gore je stvarno teško, a kažu da je u takvim uslovima čoveku stvarno potrebno da ima neku igračku, nešto čime će se baviti.

*Film je smešten u budućnost, ali čini se da se likovi ne razlikuju mnogo od nas?

- Njihovi problemi su arhetipski muško-ženski odnosi. To je ljubavna priča - moj lik Milutin se zaljubljuje u androida, gubi sebe, svoj integritet, kao i svi mi u životu kada se zaljubimo... Milutin želi da android zaživi kao prava žena, međutim, kada se to dogodi, ona ga od*ebe. Svi mi volimo da "programiramo" ponašanje okoline, da igraju kako mi pritiskamo dugmiće, a kada vidimo da to ne ide baš lako, mi ga "katapultiramo iz Miga".

*Kako je izgledala saradnja sa Stojom, budući da dolazi iz neuobičajenog miljea?

- Film je sniman za manje od tri nedelje, s malim budžetom i u teškim uslovima i bilo mi je naporno jer sam došao kao padobranac, bukvalno sam poslednji pristupio projektu i to na preporuku Dimitrija Vojnova, s kojim sam sarađivao na "Montevideu". U periodu priprema za "Ederlezi" snimao sam rimejk "Vinetua", pa sam jurio iz Berlina na snimanje i onda opet na avion da završim "Vinetua". Na kraju je sve ispalo iznad mojih očekivanja! A Stoja je sjajna! Brzo je učila, nema strah od kamere i pokazala je zapravo kako naturščik kada dobije prava uputstva može da bude i bolji od glumca. I scene seksa su snimljene vrlo estetski, a mislim da ne bih ni pristao na sve to da je bilo drugačije.

*Vaša karijera govori u prilog tome da film može spojiti regio koji, čini se, puca po šavovima?

- Umetnost spaja, ali ne samo to. Bez koprodukcije teško je na ovom prostoru upakovati film u nešto normalno. Ono što je za strance higijenski minimum, nama se čini kao naučna fantastika. Indi film se snima sa budžetom koji nije ispod tri miliona evra, a to je godišnji budžet filmskog centra u Sloveniji! Tako da, kad hoćeš da radiš žanr koji nije socijalna drama, koju možeš da snimiš sa stolom i stolicom i kamerom iz ruke, moraš da imaš lovu, a da bi imao lovu, moraš da okupiš ljude...

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Nebojša Glogovac

*Koliko se od snimanja razlikuje rad u pozorištu?

- Glumio sam i Otela i Lira. To je po tri i po sata igranja uživo, ne možeš da pauziraš, već moraš da imaš kondiciju za to. Zato brzo i gorimo. Glogi kod vas, Šugman kod nas. To su mladi glumci, ali su izgoreli jer pozornica traži mnogo veći napor. Pozorište je, nažalost, postalo hiperprodukcija i tera te da radiš instant, a sve to je nehumano za glumce.