Ispovest Dee Đurđević o posledicama saobraćajne nesreće: Doživela sam kliničku smrt, imam postraumatski sindrom!
IZVOR: Irena KARIĆ - 28.04.2020 | 03:35
Zaštitno lice televizije Pink voditeljka "Novog jutra" Dea Đurđević zauvek će pamtiti 7. februar 2019, kada je doživela saobraćajnu nesreću u kojoj joj je autobus otkinuo ruku nakon proklizavanja putničkog automobila koji je učestvovao u sudaru
Lekari su joj se dugo borili za život, a iz ove bitke izašla je kao pobednik. Nakon 14 meseci teške borbe za Srpski telegraf otkriva kakve posledice i danas trpi njen organizam, da li će se uskoro ostvariti u ulozi majke, ali i supruge novinara Mladena Mijatovića, koji joj je bio najveća podrška u teškim trenucima koji su bili veliki test za njihovu ljubav. Dea i dalje ide na terapije, a pozitivnom energijom trudi se da se izbori sa traumom koja svedoči o borbi elokventne, vredne i požrtvovane mlade devojke koja ni u najtežim trenucima ne skida osmeh.
* Rekli ste da ste imali mnogo vremena da razmišljate o svom životu dok ste ležali sami u bolničkoj sobi. Kakve misli su vam prolazile kroz glavu i koji je bio vaš najveći strah nakon saobraćajne nesreće?
Dea: Invaliditet mi je bitno promenio život. Najteže mi je što ne mogu sama da se okupam, jedem i obučem
Foto: e-stock agency
* Koje životne navike ste promenili otkako ste imali operaciju ruke i ponovo uspeli da stanete na noge?
- Više se smejem (ako je to uopšte moguće) i mnogo se manje nerviram. Shvatam da je većina nezgodnih situacija rešiva, tako da nema potrebe za bilo kakvim stresom. Mada, moj invaliditet je bitno promenio moj život. Naime, dan počinjem lekovima, trudim se da bol smanjim na minimum i naučila sam da živim s njim. Svaki dan imam terapije i vežbam, sada kod kuće onlajn sa fizoterapeutom Milanom iz mog Fizio tima, kako bih povređene delove tela dovela bar do približnog stanja kao pre saobraćajne nezgode, naravno, to se najviše odnosi na ruku i pravilan hod.
* Šta vam je najteže nakon nesreće?
- Moram da priznam da mi najteže pada to što ne mogu sama da se okupam, obučem i jedem. Ali kad je najteže, ja sam najjača i radim na tome da što skorije sama i to uradim.
* Imali ste otkinutu ruku, kontuziju srca i pluća, slomljenu karlicu na dva mesta, slomljenu kičmu, paralizu obe noge i s desne strane duž celog tela. Oporavak je za vas sigurno bio iscrpljujući. Kako je vaša majka sve to podnela?
- Sa desne strane duž celog tela sam imala ogroman hematom i psihička posledica je PTS (posttraumatski sindrom), da budemo precizni. Naravno, mnogo je tu još bilo hematoma i nagnječenja, ali ovo su bile velike povrede. Doktori sa VMA su ih okarakterisali kao ratne. Majka je bila mnogo loše, često govorim da je njoj bilo psihički teže nego meni jer je vrlo teško gledati svoje dete u tom stanju. Stalno sam bila na ivici da umrem, imala sam više puta kliničku smrt, bila na respiratoru, na raznim aparatima za održavanje života, često u operacionoj sali... ali opet smo imale snage da se
Foto: e-stock Mladen i ja se čuvamo od korone
|
Foto: e-stock agency Svadba i majčinstvo će doći na red
|