Potrošači se najviše žale na obuću, mobilne i tehniku, a evo kako da podnesete ONLINE REKLAMACIJU!

Foto: pixabay.com

To pokazuju podaci Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, a u odnosu na januar prošle godine, kada je bilo 2.111 prigovora, ove godine je pristiglo 36 prigovora više.

Jedan od instituta koji se bavi proverom kvaliteta proizvoda je CIS Institut, a rukovodilac kvaliteta proizvoda u tom institutu Robert Miladinović za Tanjug kaže da imaju dosta posla, jer reklamacije na robu dobijaju svakodnevno.

Tehničari u Institutu ispituju kvalitet tekstila, kože, obuće, predmeta za opštu upotrebu i igračaka za decu.

- U Institut najviše stiže obuća. Najčešće reklamacije potrošača odnose se na fizičko-mehanička oštećenja na obući, zatim zbog propuštanja vode, ponekad se reklamiraju iz zabune u smislu da potrošač nije dovoljno informisan o svojstvima proizvoda, a koji se odnose na vodootpornosti obuće - rekao je Miladinović.

Kada je reč o odeći, navodi on, potrošači se žale na postojanost boje, oštećenja štampanih aplikacija, na veličinu proizvoda ili skupljanje prilikom pranja.

U laboratorijama CIS-a, tehničari zatim ispituju da li je greška na robi nastala u toku proizvodnje, kolika je postojanost obojenja, da li su potrošači na pravilan način održavali proizvod.

Takođe, ispituju da li u tekstilnim materijalima postoje suspsatnce čije je prisustvo zabranjeno, kao što je na primer prisustvo kancerogenih azo boja, hrom šest u prozvodima od kože ili teških metala.

- Odeća i obuća koja se prodaje u Srbiji je zadovoljavajućeg kvaliteta. Međutim, što se tiče dečijih igračaka ili nekih drugih proizvoda, tu još uvek zakonska regulativa nije u potpunosti definisana. U pogledu zdravstvene ispravnosti proizvoda ne postoji kontrola izuzev inspekcijskih službi koje prilikom uvoza vrše kontrolu kvlaiteta dečijih igračaka, kozmetičkih proizvoda, detrdženata, ambalaža... - rekao je Miladinović.

Pomoćnik ministra trgovine Višnja Rakić kaže da potrošači mogu prigovore, ne samo na robu, već i na pružanje usluge ili turistička putovanja, podneti putem aplikacije Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, i mejlom, telefonom ili direktnim odlaskom u neko od udruženje za zaštitu potrošača.

- Kako bi podneo prigovor na aplikaciji Nacionalnog registra, potrošač mora prvo da unese svoje podatke, zatim unosi na šta se žali, da li je u pitanju reklamacija, saobraznost ili pružanje usluge, a onda unosi i informacije o trgovcu - objasnila je Rakić.

Poslednji korak, dodaje Rakić, jeste da Nacionalni registar upućuje potrošača na jedno od osam udruženja za zaštitu potrošaca, u zavisnosti iz kog mesta je potrošač, te su tri udruženja u Beogradu, dva u Novom Sadu i po jedno u Kragujevcu, Nišu i Leskovcu.

- Onog trenutka kada potrošač popuni prijavu i kliknuo na željeno udruženje, od tog trenutka to udruženje na svom sajtu dobija prigovor potrošača koje udruženje uzima u rad. Udruženja za zaštitu potrošača imaju obavezu da nas obaveštavaju koliki su broj prigovora imali, koliko su pozitivno rešili, a koliko nisu mogli da reše - rekla je Rakić za Tanjug.

Prema statističkim podacima za 2018. godinu, Nacionalna organizacija potrošača Srbije evidentirala je 6.586 prigovora nezadovoljnih potrošača, a najveći broj prigovora evidentiran je u Beogradu, potom Novom Sadu pa onda sva ostala mesta u Srbiji.