EV­R­O­PA OD­L­U­Č­NA DA SU­S­T­I­G­NE KI­NU I SAD! Rudnici litijuma dovode gigafabrike! SRBIJA MOŽE DA ISKORISTI OVU ŠANSU!

Na ko­n­fe­re­n­ci­ji Gi­ga Eu­ro­pe 2024, odr­ža­noj u Stokholmu od 12. do 13. mar­ta, predstavnici Evro­p­ske ko­mi­si­je (EK), vla­da ze­ma­lja čla­ni­ca, in­du­stri­je i fi­nan­si­j­skog sektora ja­sno su sta­vi­li do zna­nja da EU mo­ra otva­ra­njem ru­d­ni­ka li­ti­ju­ma na svo­joj  teritoriji da pri­vu­če što vi­še me­ga­fa­bri­ka li­ti­jum-jo­n­skih ba­te­ri­ja da bi uhva­ti­la ko­rak s Kinom i SAD. Sao­p­šte­no je i da Sr­bi­ja ima svo­ju šan­su.

NE­V­E­R­O­V­A­T­AN RA­ST POTRAŽNJE

Pot­pred­sed­nik EK za­du­žen za ene­r­ge­t­sku uni­ju Ma­roš Še­f­čo­vič izneo je oče­ki­va­nja da će evro­p­ske gi­ga­fa­bri­ke do 2030. ispo­ru­či­va­ti 90 od­sto ba­te­ri­ja po­tre­b­nih pri­vre­di EU. Međutim, i da EU tre­nu­t­no obez­be­đu­je sa­mo je­dan od­sto svo­jih po­tre­ba za klju­č­nim sirovinama, kao što su li­ti­jum, ko­ba­lt i ni­kl.

Foto: Michael Schmidt foto

 

Vi­ši geo­log u Ne­ma­č­koj age­n­ci­ji za mi­ne­ral­ne re­su­r­se (DE­RA) Mi­hael Šmit izneo je procene da će po­tra­žnja za li­ti­ju­mom u evro­p­skim apli­ka­ci­ja­ma ba­te­ri­ja po­ra­sti za pre­ko 300 od­sto do 2030.

- EU mo­ra da ek­sploa­ti­še so­p­stve­na na­la­zi­šta li­ti­ju­ma ili će mo­ra­ti da ku­pu­je na globalnom tr­ži­štu, što će in­du­stri­ju Uni­je uči­ni­ti ma­nje ko­n­ku­ren­t­nom. Kan­di­da­ti su, između osta­lih, Ne­ma­č­ka, Če­ška, Fra­n­cu­ska i Au­stri­ja. U ovom tre­nu­t­ku u EU postoji 19 pro­je­ka­ta ru­d­ni­ka li­ti­ju­ma u ra­zvo­ju, od ko­jih bi ne­ki tre­ba­lo da bu­du otvo­re­ni već ove decenije - ista­kao je Šmit.

Di­re­k­tor Pro­je­k­ta "Ja­dar" Čed Bluit ista­kao je da je ru­da­r­stvo u skla­du s na­j­vi­šim standardima za­šti­te ži­vo­t­ne sre­di­ne i dru­štve­ne od­go­vor­nos­ti je­di­ni na­čin da ko­m­pa­ni­je po­put "Rio Ti­n­ta" i ze­mlje kao što je Sr­bi­ja uče­stvu­ju u ši­rem la­n­cu vred­nos­ti.

KL­J­U­Č­NO JE POVERENJE

Foto: Chad Blewitt foto

 

- Po­tre­b­no je ra­zvi­ti bez­be­dan i odr­živ la­nac sna­b­de­va­nja, po­čev od ru­da­re­nja, pa pre­ko pre­ra­de do ko­na­č­nog proi­zvo­da. Pro­je­kat „Ja­dar" pred­sta­vlja či­tav ekosistem, ko­ji omogućava vi­so­ko pla­će­ne po­slo­ve, tran­s­fo­r­ma­ci­ju pri­vre­de i dekarboizaciju ene­r­ge­t­ske mre­že - re­kao je Bluit.

Foto: CIC energiGUNE

 

On je ista­kao da je klju­č­na izgra­d­nja po­ve­re­nja i da ru­da­r­ske ko­m­pa­ni­je tre­ba da omoguće lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma da ima­ju di­re­k­tan uvid u po­da­t­ke o emi­si­ja­ma za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja i da ih upo­re­de s onim ko­je ko­m­pa­ni­ja obja­vlju­je na svom sa­j­tu.

- U Sr­bi­ji smo raz­go­va­ra­li s hi­lja­da­ma lju­di iz lo­kal­ne za­jed­ni­ce da bi­smo im odgovorili  na sva pi­ta­nja i ne­dou­mi­ce u ve­zi s pro­je­k­tom ko­ji su sa­svim opra­v­da­ni. Nastavljamo da odr­ža­va­mo sa­stan­ke s nji­ma na ne­de­lj­nom ni­vou - na­veo je Bluit.     

   

Bonus video