Potresna sudbina trojice braće iz Kosjerića: Deca gledala kako im monstrum kolje majku

Foto: facebook.com/printskrin

Ivan i Jelena sa sinom

Radovanović je u noći između 6. i 7. maja pijan došao na vrata Jelenine porodične kuće, inače njegove bivše vanbračne žene, koja je živela sa trojicom sinova, od kojih je najmlađi bio i njegov. Pokucao je na vrata i predstavio kao policajac. Nesrećna žena prepoznala mu je glas, pa je odbila da mu otvori, nakon čega je on provalio unutra.

Odmah je krenuo da je šamara i tuče pesnicama, nakon čega je uzeo kuhinjski nož i sa dva jaka uboda u grudi i jednim u vrat ubio majku troje dece, i to na njihove oči. Posle krvavog pira pobegao je u komšiluk i skrivao se do sutradan po podne, kada je uhapšen.

Zbog ubistva je osuđen na 40 godina robije.

Osuđivan za zlostavljanje Ivan Radovanović, ubica Jelene, majke troje dece, i ranije je bio osuđivan zbog nasilja nad njom. Prvu devetomesečnu kaznu je izdržao, a na drugu, u trajanju od godinu dana, trebalo je da se javi tri dana pre nego što je počinio zločin.

Krvavi pir

Dejan Grbić (19), najstariji sin pokojne Jelene, ispričao je da je kobne večeri sa mlađim bratom bio u jednoj sobi, dok je majka bila sa najmlađim sinom u drugoj. Kada je čuo majčino zapomaganje ušao je kod nje u prostoriju, držeći u ruci telefon, koji mu je Radovanović oteo uz povike: "Je li zoveš policiju?!" Videvši da mu je monstrum izbo majku, Dejan je otrčao u obližnji dom zdravlja kako bi potražio pomoć.

- Kada sam krenuo po lekare majka je ležala na podu, a kada sam se vratio, bila je u mom krevetu - rekao je Dejan. Kada su lekari stigli, nažalost, mogli su samo da konstatuju smrt.

Danas, nakon svega što su proživeli on i njegova braća, Dejan živi sam u porodičnoj kući u Kosjeriću, koju su meštani i opština obnovili za njih. U nju se uselio jedva punoletan i već dve godine se brine sam o sebi. U razgovoru za Srpski telegraf kaže da mu ništa ne pada teško, ali i da ne može da dočeka trenutak da ponovo bude na okupu sa braćom.

Borili se s traumama Stara kuća u kojoj je Dejan Grbić živeo sa majkom i dvojicom braće srušena je do temelja. Dečaci su tada pričali kako im je bilo teško da uklanjaju crepove i grede svog starog doma, te kako su se neprestano borili sa sećanjima na ono što su u toj kući kobne majske noći doživeli. - Teško mi je i, naravno, da mislim o majci i oplakujem je, ali s vremenom sam pobedio sebe da ne razmišljam o događaju koji je mene i moju braću zauvek zavio u crno - ispričao je tada Dejan.

Ne plašim se

- U novoj kući živim samo ja, sam. Kasnije će mi se pridružiti mlađi brat, koji je trenutno u hraniteljskoj porodici, a najmlađi je još mali, mada bih voleo da kasnije i on dođe da opet živimo svi zajedno. On je sada u Čačku - priča Dejan i dodaje da od prošle godine radi u Požegi.

Na pitanje da li mu je teško nakon svega da spava sam u kući u kojoj se dogodila tragedija, te da li mu teško pada to što mora sam da brine o sebi, a uskoro i o bratu, kao i da li se plaši, Dejan skromno tvrdi da ima normalne uslove za život.

- Nije mi teško da živim sam. Nisam, da kažem, mali. Za nekoliko meseci punim 20 godina. Ne plašim se - ispričao je on za Srpski telegraf.