Postaneš legenda, lutaš po celom svetu i vratiš se kući...Ipak, bludni sinovi se najviše vole! (FOTO,VIDEO)
Znate onu biblijsku priču o ocu i dva sina. Jedan bude dobar, radan, vredan i ceo život uz oca, a drugi napusti kuću zbog raskalašnih žurki, potroši sve i vrati se na kraju kući, kod oca. Otac zbog njega spremi veliku gozbu i dočeka ga onako kako nikada svog drugog, boljeg sina. I u fudbalu vam je tako. Steknu status legende u jednom klubu, dignu jedra, prođu svet, ali se na kraju uvek vrate u svoju mirnu luku.
Ovo su primeri nekih fudbalskih"bludnih sinova", a poslednji primer je Đanluiđi Bufon.
Nisu mogli da ga zamisle negde drugde osim Juventusa. Bio je tu i kada je klub ispadao u drugu ligu i kada je dizao trofeje svake godine. Otišao je u PSŽ, ne zbog para već zbog "ušatog" pehara. Izdržao je jednu sezonu pa se vratio kući. Dočekan je kao pravi " bludni sin", uz slavlje i feštu.
Možda najveći svih vremena, Dijego Armando Maradona, prešao je Atlantik 1981. godine i punih 14 godina oduševljavao Evropu. Barselona, Napoli, Sevilja... Nizao je klubove i trofeje, ali nikada nije zaboravio svoju Boku i "Bombonjeru".
Vratio se 1995. godina "da nađe srcu mir". Doček je bio kako samo u Argentini znaju da ga naprave. Pun suza, emocija, strasti. "El Pibe" se vratio zauvek, ali nemirna duša do danas nije pronašla svoj mir.
Tjeri Anri je imao status "Boga" u severnom Londonu. Osam godina je bio udarna igla Arsenala i osvojio sve sem pehara LŠ. Žudnja za njim odvela ga je na jug, u Barselonu, gde je sa Mesijem, Etoom i Ćavijem 2009. godine pokorio Evropu.
Dobio je ono što je želeo, ali je shvatio da to nije to bez povratka kući. Ceo fudbalski svet će ga pamtiti u dresu Arsenala. Vratio se Anri 2012. godine i dobio bistu ispred stadiona. Verujem da je ta bista u rangu LŠ sa Barselonom, ako ne i iznad.
Ukrajinski "ozračeni" dečko, Andrej Ševčenko imao je dva doma. I vratio se u oba. Vratio se da se oduži za sve ono što su mu dali, ali i on je njima dao puno. Omiljeni igrač Berluskonija, bio je deo generacije Milana sa početka 2000-ih godina, klase koja je terorisala protivnike.
Onda se vratio i u drugu kuću. Kijevski Dinamo. Klub koji je predvođen Ševčenkom razbio Barselonu na Nou Kampu (4:0), a on je postigao het-trik. Njegov dolazak je vratio Kijevljane 15-ak godina unazad.
Znali su da to više nije to, ali su oni i dalje videli mršavog momka od 20-ak godina kako pravi slalome kroz odbrane evropskih velikana.
Ima nešto u toj Boki. I u tom broju 10. Slažu se mnogi da je poslednja argentinska, ako ne i svetska, desetka Huan Roman Rikelme. I on je očaravao Španiju i Evropu.
Maleni Viljareal doveo do polufinala LŠ, ali se vratio gde mu je najlepše. Među svoje. "Bombonjera" je opet oživela i uživala u majstorijama tipa koji kao da nije imao "drugu" brzinu već samo "prvu".
Svako bi voleo biti dečak u 35 godina, a on to zaista jeste. Penzioner i dečak. Nadimak "El Ninjo" će ga pratiti zauvek.
Napustio je svoj Atletiko zbog fudbalske slave, ali sada deluje da je Fernando Tores najveću slavu doživeo upravo u Madridu. Liverpul, Čelsi, Milan, daleki istok... Ali vratio se na kraju u Atletiko, u crveno-belo.
Lista je dugačka... Bludnih sinova je bilo i biće, ali u pravu je Aleksa Šantić...
"Ostajte ovđe!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije;
grki su tamo zalogaji hljeba
Gđe svoga nema i gđe brata nije".
P.S. Ovim putem pozdravljamo sve "dobre sinove" fudbala kao što su Toti, Skols, Maldini... Ceo život u jednom klubu, ali "bludni sin" se ipak više voli.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)