Najveći "svetski putnik" među fudbalerima: Moj svet na dlanu

Foto: youtube.com/Guillaume Le Roux

Andrija Kaluđerović

Sada je opet u Radu. Jedinom klubu za koji je igrao više od jednog mandata. 

 - Imao sam i ponudu iz Južne Afrike prošlog leta. Klub je Bidvest Vits iz Johanezburga. Čak sam i bio tamo, mogao da potpišem ugovor, ali ipak nisam hteo iz bezbednosnih razloga. Video sam kako to izgleda, ali nisam želeo da porodicu vodim tamo - počinje priču Andrija Kaluđerović.

Znači nigde ne ideš bez porodice?!

 
- Jako sam vezan za njih. Skoro nikad se nismo odvajali i mnogo mi je teško kada nismo zajedno. Nije dolazilo u obzir da idu sa mnom u Južnu Afriku, a nisam mogao ni da budem tamo bez njih. A kada već pominjete Ameriku, mogao sam i tamo da završim. Imao sam ponude pre dve godine. Ne iz ove prve MLS lige, nego iz one druge USLC. Otava i Oklahoma su me zvali, ali nisu bile finansijski dobre ponude“.

Pomalo si pao u zaborav javnosti u poslednje vreme.
 
- Iza mene je verovatno najgori period u karijeri. Za godinu dana sam igrao u tri zemlje. U leto 2018. sam potpisao na dve godine za Olimpiju iz Ljubljane, ali je ubrzo došao trener Ilija Stolica i odlučio iz nepoznatih razloga da ne računa na mene. Na dva poluvremena u prijateljskim utakmicama sam dao tri gola, ali Stolica je doveo dvojicu svojih igrača za sobom i precrtao me. Inače, tamo važi pravilo o tri stranca. Bilo mi je čudno da me otpišu bez pružene šanse, pa sam posle dva meseca otišao. Nisam mogao da verujem da je klub takvog imena tako neozbiljan. Prihvatio sam ponudu iz indijske Superlige od Delhi Dajnamosa - kategoričan je Kaluđerović.

Indija je egzotika čak i za tvoju karijeru.

 
- Za igrače od preko 30 godina je izvanredna liga. Dobri ugovori, ’plate u dan’, sve na račun u državi iz koje si, živiš u hotelu sa pet zvezdica... A možeš da zaradiš od 150.000 do 600.000 evra po sezoni. S tim što tamo sezona sa sve pripremama traje ukupno pet meseci. Indijci su jako ljubazan narod i prime te kao najrođenijeg. Čak imaju i preveliko strahopoštovanje prema strancima - jasan je Andrija. 

Foto: youtube.com/Football Score

Kaluđerović

 - Klasne razlike su nemoguće. Kad izađeš iz hotela – tuga! Žene i deca spavaju na ulicama kojima idu krave, prljavštima svukuda, ljudi vrše nuždu na ulici, deca pretrčavaju autoput... A pored tog užasa su vile i hoteli sa najvećim luksuzom. Imaju čak i ski staze unutra. Najveći problem su komarci koji mogu da prenesu denga virus. Zavisi koji, ali ima ih koji zahtevaju dugačko lečenje, a ima ih i smrtonosnih. Konstantno smo bili u strahu. Stalno zuje i samo brineš da ti ne uđe i ne ujede te. Otkud znaš koji je. Nije svejedno. Stalno smo se mazali, deci sam stavljao neke bedževe jer se prodaje mnogo tih stvarčica za komarce. Uzalud je i što ih svakodnevno zaprašuju. Zato nam se nije svidelo tamo“.  

Slovenija, Indija, pa Hrvatska. Opet na Balkanu. Kako si završio tamo?
 
- Odlazak u Inter iz Zaprešića mi je možda i najveća greška u karijeri. Hteo sam da se vratim bliže kući i prijatelj mi je preporučio Inter iz Zaprešića. Došao sam da zamenim Komnena Andrića koji je otišao u Dinamo, dali su mi solidan ugovor za odvdašnje uslove, ali sam se posle šest kola posvađao sa trenerom. Za moje poimanje fudbala, to je bio neprofesionalizam. Primera radi, trener dođe pet minuta pre treninga. Posle šest kola nisam dao nijedan gol i napustio sam Inter - izjavio je Andrija. 

Šta misliš o svojoj karijeri kada pogledaš gde si sve bio i šta si prošao?
 
- Kad pogledam unazad, mogla mi je karijera biti bolja. Ali, mogla je biti i lošija. Dosta boljih igrača od mene koje znam je napravilo slabije karijere od mene. Imao sam sreću da igram sa velikim imenima. Počevši od Tadića u Bačkoj Topoli - zaključio je Kaluđerović.