ŠAMPIONSKI MENTALILTET, POVREDE SU GA VEZALE ZA KREVET! Nastaviću da pokušavam dok mi noga ne otpadne!

Foto: Tanjug/AP

Momak koji zaslužuje veliko poštovanje!

- Prva stvar, penzionisao sam se sa 29 godina, tako da se nisam naigrao tenisa uopšte, druga stvar je što sam imao mnogo sreće da sam kao mlađi imao svog trenera Romana Savočkina. On me je očeličio. Zbog njega i te discipline koju mi je usadio i dalje verujem da ću nastaviti da pokušavam dok mi noga ne otpadne. Sa takvim stavom možda ne uspem, možda se nikada ne vratim, možda ništa ne iskopam u tenisu, ali hoću u akademiji ili menadžerskoj agenciji. Samo zbog tog pristupa životu generalno- rekao je Janko Tipsarević za "Blicsport".

Sa ovakvim mentalitetom šampiona, da nije bilo povreda gledali bismo Tipsarevića rame uz rame sa Novakom.

Foto: Tanjug/AP

- Veliki mi je podstrek i to što imam zaštićeni rang, mislim da je on oko 68. mesta, pa mogu sa njim da odigram nekoliko čelindžera, 12 grend slemova i ATP turnira. Možda dobijem i neku vajld kartu. U dva navrata sam se vraćao ni iz čega na 72. i na 52. mesto. Ako me noga ne boli, to je ostvarljivo. Ali postoji to "ali" koje je veliko. Trenirao sam mesec i po, dva bez problema, pa su usledili novi problemi dve nedelje - opet injekcija, opet sr..a. Povreda je zaista iz dana u dan… Ne vraća mi se na Tur da moram da igram pod tabletama. Izašao sam iz razmišljanja: "Ako neću biti Top 20, neću ni da se vraćam". Moja ideja kada se vratim jeste da probam da se dočepam top 100 u roku od godinu dana, a onda koliko me telo služi da se takmičim na tom nivou, još godinu ili dve.

Dok je na prinudnom bolovanju, tenis kod Janka izaziva pomešane emocije.

- Sa jedne strane, gledao sam tenis sa mržnjom. A onda je to prešlo u toliko ludilo da ja nisam, ne tenis, nego sport uopšte hteo da gledam. Nisam hteo da gledam bilo koga da može da trči, a ja sam u krevetu i gledam filmove. Sa druge strane, hteo sam da gledam zato što mi je to bio dodatni podstrek, dodatna motivacija da radim nešto što mogu, na primer kondicione treninge. Uvek sam voleo da treniram, ali sam došao do toga da mi se smučila teretana jer u poslednjih pet godina uvek radim neki oporavak – možeš ovo, ali nemoj ono. A ja nisam takav – ili radim 100% ili ne radim ništa, pa mi je i to jako teško palo. Takođe, gledao sam jer sam svestan da ću i posle karijere biti uz tenis kroz akademiju, eventualno i trenerski posao ako se ukaže prilika koja me zagolica.

Foto: Tanjug/AP

Janko je na Zvezdari potpuno sredio SC Olimp i tako proširio svoju Akademiju.

- Pre pet godina sam znao čime ću se baviti posle tenisa. Kao prvo, volim tenis. Kao drugo, ne želim da se bavim nečim što ne znam i da kao neke kolege sportisti ulazim u poljoprivredu, građevinu, ne razumem se. Akademija ide jako lepo, restoran je nešto dodatno, ali primarna je akademija koja je u šestoj godini i neprestano raste – imamo 12 teniskih trenera, tri kondiciona, dva fizioterapeuta i oko 100 igrača u različitim godištima. Trenutno imamo 16 terena na tri lokacije.