SAD ruše Vučića preko Makedonije? OBIČNA BALKANSKA TEORIJA ZAVERE

Foto: Tanjug

Vučić meta balkanskih teoretičara zavere

Spekulacije da iza, navodnog, obaveštajnog delovanja protiv Srbije stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli koji želi da ruši Aleksandra Vučića, Džozef tumači kao tipičnu balkansku teoriju zavere.

- Smatram da se radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere, te da kao i svaka spekulacija nema nikakvog osnova i smisla - rekao je Džozef u intervjuu datom za radio Slobodna Evropa. 

Istina je, zapravo, da je interes Vašingtona za Balkan drastično smanjen, ocenjuje Džozef i dodaje: 

- Kakvo god da je mišljenje na Zapadu o Vučiću, a ne mislim da je u svim krugovima negativno - doduše verovatno postoji zabrinutost, kao, uostalom, i u slučaju drugih balkanskih političara - poslednja stvar koju bi SAD sada uradile sa ovom administracijom da budu uvučene u balkanske intrige - kaže on.

SAD, prema njegovim rečima, jednostavno nemaju velikog interesa za zbivanja u ovom regionu, što tumači mnogo većim rizikom po balkanske zemlje. 

O nedavnoj poseti predsednika Vučića SAD kaže da je reč o "veoma simboličnim gestovima kojima se pokazuje da Vašington nije u potpunosti okrenuo leđa regiji". 

- Međutim, nakon odlaska Pensa iz Podgorice nema nagoveštaja o suštinskoj promeni američke politike u smislu povećanog interesovanja za Balkan - naveo je. 

Džozef kaže i da je razumljivo da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunijoj međunarodnoj integraciji, kako navodi, nezavisnog Kosova i odbacivanje tog pristupa tumači produžavanjem sadašnje nestabilnnosti. 

- Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje - rekao je Džozef, koji smatra da bi i za Albance i Srbe, ceo region bilo bolje da se Kosovo integriše u međunarodnu zajednicu. 

Džozef, nekadašnji izaslanik Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u mnogim misijama na Balkanu, naime, tumači da, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja, poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini - prolongiranjem potpunog priznanja Kosova samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu, jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i one o podeli, što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju. 

Džozef smatra da postoje dva aspekta nedavnog diplomatskog spora Srbije i Makedonije, a najpre je, kaže, očigledna veza sa pričom o članstvu Kosova u Unesku. 

Podsetio je da su Makedonija i Crna Gora ne samo priznale Kosovo, već da su to, kaže, uradile među prvim zemljama. 

- Makedonija, u kojoj živi velika albanska populacija, ima dobre odnose sa Kosovom. Ove dve zemlje su takođe rešile sva granična pitanja. Dakle, članstvo Kosova u Unesku je veoma važan deo poslednjeg spora Beograda i Skoplja - smatra Džozef. 

Novo je, dodao je, u čitavoj priči to što "ne znamo u kojoj meri je na nesuglasice dve države uticala promena vlasti u Makedoniji". 

Prema njegovom tumačenju, Beograd je očito bio naklonjen lideru VMRO-a Nikoli Gruevskom, koji je bio premijer čitavu deceniju, za razliku od tenzija u odnosima sa novim predsednikom Vlade Zoranom Zaevom. 

Predviđa da će se u svakom slučaju nastaviti spor Beograda i Skoplja oko politike prema Prištini i to je, tvrdi, glavni uzrok poslednjih problema u njihovim odnosima. 

Govoreći o primeni Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd i Priština, Džozef kaže da "taj ćorsokak u pregovorima sigurno nije dobar".