U KALIFORNIJI MOŽETE DA "IZDIZAJNIRATE" SVOJU BEBU! Firma nudi parovima selekciju embriona NA OSNOVU KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE!

Kalifornijski start-up Heliospect Genomics, jedan od pionira na području „genetičkog predviđanja”, nudi imućnim parovima skrining njihovih embriona na IQ, objavio je britanski dnevnik Guardian.

Tajne video snimke, koje je prikupila britanska organizacija Hope Not Hate posvećena borbi protiv rasizma i fašizma, otkrivaju kako se čelni ljudi firme Heliospect Genomics otvoreno hvale kako njihova metoda genetskog skrininga može povećati IQ (koecifijent inteligencije) budućeg deteta za više od šest bodova. Prema Guardianu, Heliospect nudi svoje usluge bogatim roditeljima koji se podvrgavaju medicinski podvrgnutoj oplodnji (MPO) po cijeni od 50.000 dolara za skrining 100 embrija.

- Svako može imati svu decu koju želi i mogu imati decu koja su u osnovi bez bolesti, pametna, zdrava. Biće to super – rekao je u videu snimljenom u novembru 2023. godine Majkl Kristensen, izvršni direktor Heliospect Genomics.

Foto: Shutterstock

U drugoj video snimci jedan zaposlenik Heliospecta rekao je potencijalnim klijentima da firma može rangirati embrione prema "IQ-u i drugim nemilim osobinama". Te "nemile" osobine navodno uključuju rizik od pretilosti i mentalnih bolesti.

‘U skladu sa zakonima‘

Heliospectovi menadžeri Guardianu su rekli da kompanija posluje u skladu sa svim primenjivim zakonima i propisima u SAD-u, odnosno Kaliforniji. Dodali su da je Heliospect u "stealth modu" (prikriveni način poslovanja) pre planiranog javnog lansiranja i da firma još uvek razvija svoju uslugu.

- Naša misija je osnažiti pojedince i obitelji znanjem o njihovim genima i pomoći im da donose informirane odluke o svom zdravlju i dobrobiti. Verujemo da otključavanjem punog potencijala genetskih podataka možemo revolucionirati područje personalizirane medicine. Pridružite nam se u oblikovanju budućnosti i istražite beskrajne mogućnosti u medicinskoj genetici - piše na web stranici firme Heliospect Genomics.

Predimplantacijska genetska dijagnostika (PGD) omogućava skeniranje embriona kako bi se izbeglo čak 400 genetskih poremećaja i oboljenja, od Daunovog sindroma do cistične fibroze. Pomoću PGD-a moguće je smanjiti i rizik da dijete oboli od naslednog oblika raka. Nadalje, PGD u nekim se zemljama koristi za izbor pola deteta.

Foto: shutterstock

Kompleksno pitanje

Ipak, znanstvenici smatraju da je inteligencija izrazito kompleksna i još nedovoljno istražena mentalna sposobnost u čijem razvoju, osim stotina, možda i hiljadu gena, veliku ulogu igraju i faktori sredine.

Postoji više definicija inteligencije, no uvreženo je mišljenje da je to mentalna karakteristika koja uključuje snalaženje u novim situacijama, sposobnost učenja na osnovi iskustva te razumijevanje i korištenje apstraktnih pojmova. Inteligencija se meri tzv. IQ testovima: prve je 1905. razvio francuski psiholog Alfred Binet kako bi mogao predvideti uspjeh dece u školi i identificirati one mališane kojima će trebati pomoć u učenju.

Premda novija istraživanja daju dosta veliku prednost genima u razvoju inteligencija, dugogodišnja rasprava o tome je li ona uglavnom genetski determinirana ili se na nju može utjecati i uslovima odrastanja (nature vs. nurture) i dalje je otvorena.

- Iz etičke perspektive, ponuda Heliospecta da se embriji selektiraju na temelju procjene inteligencije otvara niz ozbiljnih pitanja. Prvo, takva praksa implicira selekciju na temelju karakteristika koje nemaju direktnu vezu s medicinskim stanjem, što može dovesti do stvaranja društva u kojem se određeni genetski atributi (poput inteligencije) smatraju superiornijima od drugih. Ovo podseća na eugeničke prakse iz 20. veka, iako se ovde radi o privatnoj inicijativi, a ne državnom programu. No, opasnost ostaje jer se normalizuje ideja ‘poboljšanja‘ ljudi kroz genetiku, što može voditi stigmatizaciji, diskriminaciji i produbljivanju društvenih nejednakosti – kaže etičar dr. Tvrtko Jolić iz Instituta za filozofiju u Zagrebu, voditelj projekta "Moralni napredak: individualni i kolektivni" koji financira Hrvatska zaklada za znanost (HRZZ).

Pored toga, tehnologija koja je u osnovi ovih usluga nije bez kontroverzi. Tamo se koriste prediktivni alati koji uzimaju veliki broj genetskih varijanti, ali ne uključuju važne faktore kao što su okruženje i vaspitanje, što može rezultirati lažnom sigurnošću roditelja. Takođe, postavlja se pitanje autonomije buduće dece čije su karakteristike unapred odabrane, a njihova prava i vrednosti se ne vode računa - smatra Jolić.

Osvrnuo se i na potencijalni problem stvaranja "dizajniranih" beba.

– Konačno, komercijalizacija ove tehnologije otvara vrata stvaranju „dizajnerske bebe” tržišta, gde će oni sa finansijskim mogućnostima imati pristup genetskom „poboljšanju”, dok će drugi ostati isključeni. To dodatno produbljuje društvene nejednakosti i stvara društveni pritisak na roditelje da koriste tehnologije za „unapređenje“ svoje dece, čime se redefinišu standardi „dobrog roditeljstva“ zasnovani na genetskim karakteristikama – naglasio je Tvrtko Jolić.

Uređivanje beba počelo u Kini

Kineski naučnik He Jiankui postao je poznat širom sveta krajem 2018. godine kada je objavio da je metodom za uređivanje gena CRISPR-Cas 9 stvorio blizance otporne na HIV infekciju. Govoreći na naučnoj konferenciji u Hong Kongu, He Jiankui je tada priznao da je koristio metodu CRISPR-Cas 9 da modifikuje embrione stvorene medicinski potpomognutom oplodnjom.

Tako je modifikovao gen CCR5 sa ciljem da bebe budu otporne na HIV infekciju, a blizanke Lulu i Nana rođene su početkom novembra 2018. godine. Naučni otac "CRISPR bebe" opravdao je svoj postupak plemenitim razlogom: želeo je da spreči svoju decu da dobiju HIV zbog diskriminacije sa kojom se i sam suočava.

U Kini je više od 800.000 ljudi zaraženo HIV-om. He Jiankui je proveo tri godine u zatvoru, ali se početkom 2023. vratio u svet nauke.

(Jutarnji list)

BONUS VIDEO