JEDNU OD NAJSPEKTAKULARNIJIH AKCIJA AGENTI IZVELI U ARGENTINI! Ajhman otkriven u kući bez vode i struje!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Proverio sam mu ožiljke, kad sam bio siguran da je to on, stisnuo sam ruku kolegi i kazao da smo izvršili zadatak, rekao agent Rafi Eitan.
Foto: Tanjug/AP, Wikipedia
Jednu od najspektakularnijih akcija Mosad je izveo, nakon višegodišnje potrage, 11. maja 1960. u Argentini. Uhvaćen je nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman, tvorac nacističkog "konačnog rešenja" za Jevreje, koji se pod lažnim identitetom skrivao u Argentini.
Bivši šef Gestapovog odseka IV B.4, zadužen za jevrejsko pitanje, netragom je nestao nakon pada Trećeg rajha. Prethodno je uništio izveštaje o svojim zlodelima, kao i fotografije koje bi omogućile njegovu identifikaciju. Izrael je počeo potragu za njim 1945, a vodili su je članovi jevrejske zajednice na čelu sa Simonom Vizentalom, poznatim lovcem na naciste koji je i sam preživeo koncentracioni logor.
HTEO SAM DA GA ZADAVIM
Zahvaljujući tužiocu nemačke savezne države Hesen Fricu Baueru, izraelske službe doznale su 1957. da se Ajhman skriva u Argentini pod imenom Rikardo Klement. Trebalo je više od dve godine traganja da bi se pronašla njegova kuća, bez vode i struje, u četvrti San Fernando, u predgrađu Buenos Ajresa.
PRIHVATIO SAM SUDBINU
Ajhman je otmičarima u automobilu na nemačkom kazao:
- Već sam prihvatio svoju sudbinu.
Odveli su ga potom u jednu vilu unajmljenu u tu svrhu i privezali ga za krevet. Imao je povez na očima.
- Otkrio sam mu oči i proverio ožiljke. Kada sam bio siguran da je to on, stisnuo sam ruku kolegi i kazao mu da smo izvršili zadatak - rekao je Rafi Eitan za AFP.
Mosadov tim prebacio ga je u Izrael 20. maja odevenog kao stjuarda izraelske avio-kompanije El Al posebnim avionom izraelskog izaslanstva koje je doputovalo u Argentinu na proslavu 150. godišnjice nezavisnosti.
Hitlerov poslušnik osuđen je 15. decembra na smrt zbog zločina protiv jevrejskog naroda, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Vrhovni sud odbacio je 29. januara 1962. njegovu žalbu. Ubrzo je obešen.
Tokom misije u aprilu 1960. izraelski agenti koji su imali Ajhmanovu fotografiju utvrdili su sa sigurnošću da je Rikardo Klement zaista čovek kojeg traže.
Foto: Wikipedia
Prateći ga, Mosadov agent Tzvi Aharoni sedeo je jednom prilikom odmah iza njega u autobusu.
- Jedva sam odoleo iskušenju da ga zadavim (...) ali znao sam da mu se mora suditi, a ne ubiti ga, radi onih koje je on ubio - rekao je za AFP.
Uz zeleno svetlo Bena Guriona, operaciju je minuciozno pripremio šef Mosada Iser Harel, a sproveo Rafi Eitan. Za dan otmice određen je 11. maj.
Nemac koji je ubio jednog Jevrejina šest miliona puta
Bezbednosne snage "uhapsile su jednog od najvećih nacističkih ratnih zločinaca" i njemu će uskoro suditi izraelski sud, objavio je 23. maja izraelski premijer David Ben Gurion.
"Čovek konačnog rešenja (...) je iza rešetaka", "Izraelci uhvatili ratnog zločinca" nizali su se naslovi u svim svetskim medijima.
Ajhmanovo ime i njegova uloga u deportaciji Jevreja u logore za istrebljenje u istočnoj Evropi više puta su spominjani tokom suđenja u Nirnbergu (1945-1946).
- On je jedan Nemac koji je ubio jednog Jevrejina šest miliona puta - o njemu je rekao pisac i nobelovac Eli Vizel, koji je preživeo Aušvic.
Bivši nacistički pukovnik Ajhman, tada nadzornik u fabrici "Mercedes-Benca", vraćao se svako veče u svoju kuću u Ulici Garibaldi istim putem i u isto vreme.
Nešto nakon 20. maja, agenti su ga presreli po izlasku iz autobusa. Opirao se i zvao u pomoć, ali ugurali su ga u automobil i sakrili pod prekrivač.
- Činilo mi se da traje celu večnost - rekao je Aharoni.
O zločinima svedočilo 111 preživelih
Adolf Ajhman pojavio se prvi put u javnosti pred sudom u Jerusalimu 11. aprila 1961. Optužnica je imala 15 tačaka, a sud je saslušao 111 svedoka optužbe.
- Odeven u crno odelo, belu košulju s crnom kravatom i s velikim naočarima, optuženi, siv u licu, proćelav i stisnutih usana, ušao je u devet sati u stakleni boks u sudnici - pisao je AFP.
Prema rečima pisca Haima Gurija, to suđenje je "prvi put pružilo priliku preživelima genocida da se čuje njihov glas".
Suđenje je pratilo gotovo 450 stranih novinara i stotinak promatrača i diplomata.
Među njima je bila i filozof Hana Arent, koja je 1963. objavila knjigu "Ajhman u Jerusalimu", esej o "banalnosti zla".
Anesteziolog nikad sebi nije oprostio
Lažne registarske tablice, falsifikovani pasoši i skrivena nadzorna kamera 50 godina bili su zaključani u arhivu izraelske obaveštajne službe Mosad, da bi potom postali deo putujuće izložbe u Americi posvećene legendarnom hapšenju Adolfa Ajhmana.
Predmet koji je odigrao presudnu ulogu u misiji, međutim, nije deo izložbe: igla kojom je Ajhmanu ubrizgano sredstvo za smirenje, pre nego što su ga prokrijumčarili u avion i doveli u Izrael.
Priča o toj igli je i priča o dr Joni Elijanu, izraelskom anesteziologu, koga su izabrali da ubrizga Ajhmanu sredstvo za smirenje. Elijan je veći deo života držao iglu sakrivenu u fioci i odbijao je da izađe iz senke, čak i kada su ostali učesnici operacije proglašeni narodnim herojima.
Nikad nije sebi oprostio što je uspavljivanjem Ajhmana prekršio Hipokratovu zakletvu. Ubio se u 88. godini.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)