UHAPŠENA HULIGANKA KOJA JE ZAPALILA ZASTAVU SRBIJE U NOVOM SADU! Oglasio se ministar Dačić

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je novosadska policija uhapsila osobu, koja je skinula, gazila i zapalila zastavu Srbije.

 - Novosadska policija uhapsila je Malinu Milenković (1982) iz Novog Sada, koja je skinula, gazila i zapalila zastavu Srbije. Lice će biti predato na dalje postupanje tužilaštvu zbog krivičnog dela povrede ugleda države Srbije - izjavio je ministar Dačić.

Ranije danas na društenim mrežama objavljen je snimak žene koja skida zastavu Srbije, gazi je, a potom i pali.

Podsećamo, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležen je pre 6 dana, po treći put, u Srbiji i Republici Srpskoj, a prvi put ove godine proslavlja se i van granica naše zemlje - u Crnoj Gori i Nemačkoj. Danas će mnogi Srbi bez obzira gde žive na svojim kućama istaći čuvenu trobojku, koja je nastala još u doba Miloša Obrenovića i to na veoma zanimljiv način.

Iako je bio nepismen, znao je da pregovara i za dvadeset godina sa jako malo žrtava uspeo je da pridobije šest nahija bez ispaljenog metka. Za tri meseca ratovanja i diplomatskim pregovorima koje je vodio uspeo da pridobije kamen temeljac srpske državnosti.

Uredbama turskog hatišerifa Srbija je imala pravo da dobije i zastavu gde su elementi uzeti iz srednjeg veka. Grb je nastao sa čuvena četiri slova “S” koji je se nalazio na štitu u periodu 1830. godine, i gde se još nalaze kruna, plašt, maslinova grančica koja simbolizuje mir i grančica hrasta koja ima značenje temeljitosti i postojanosti.

- Nakon turskog insistiranja da se na zastavi nađu i četiri polumeseca, Miloš je izdejstvovao da to bude neko solomonsko rešenje – šestokraka zvezda. Кasnije kada je Miloš hteo da se približi Rusima, na njegovo pitanje kakva je vaša zastava oni su odgovorili bela i plava, on je rekao ajde da se ne naljute braća Rusi, mi ćemo samo okrenuti boje i time smo dobili boje današnje zastave - kaže za RINU istoričar Aleksandar Marušić.

Prvu narodnu zastavu propisao je Sretenjski ustav iz februara 1835. godine, kada su bili određeni zastava i grb. Ostalo je zabeleženo da je ustav pročitan i objavljen na svečan način, uz zastave i svečanu muziku, kneževu konjičku i pešačku gardu i uz prisustvo državnog vrha i poslanika, a uveče je priređen vatromet i održana pozorišna predstava.