Gasne igre oko Evrope, Balkan na gubitku

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Težnja SAD i određenih krugova u rukovodstvu EU da blokiraju realizaciju ruskih energetskih projekata, mogla bi ne samo da ostave Evropljane bez pouzdanih i finansijski povoljnih isporuka gasa, nego bi mogla i isprovocirati zaoštravanje situacije u istočnom Sredozemlju - koje se od strane mnogih u Briselu razmatra kao rejon prolaska alternativnih gasovoda.

Sa realnom pretnjom destabilizacije u tom slučaju će se neizbežno suočiti između ostalih i balkanske zemlje.

Nema alternative

Kao alternativu ruskim projektima, Evropska komisija tradicionalno predlaže evropskim potrošačima takozvani "Južni gasni koridor“ koji predviđa isporuke između ostalog i azerbejdžanskog i srednjeazijskog gasa po maršruti Turska-Grčka-Italija. Međutim, kod njegovih potencijalnih učesnika postoje sopstveni interesi i uzajamna protivurečnost - što gore navedeni koridor pretvara u vojno-političku minu sa usporenim dejstvom.

Posebna uloga u tom projektu pripada Turskoj - koja tradicionalno nije sklona da igra po pravilima EU, ali koja zato ima sopstvene regionalne interese i u energetskoj i u vojno-političkoj oblasti. Namere Ankare da gradi gasovod Izrael-Turska naslanja se na njenu težnju da zauzme ključnu poziciju u razradi gasnih nalazišta iz šelfova u regionu istočnog Sredozemlja - pre svega na Kipru, u Grčkoj i Turskoj kojoj se sve aktivnije priključuje Izrael, koji takođe izražava svoje pretenzije na šelfna nalazišta Libije i Egipta. P

ored toga, sopstvene ekonomske ciljeve slede u regionu i vodeće svetske naftne i gasne kompanije - među kojima najveću aktivnost projavljuje francuska kompanija Total i italijanska ENI.

U ovom trenutku, glavno čvorište protivurečnosti predstavlja takozvani "Blok - 11" koji se nalazi u teritorijalnim vodama Kipra. Turska - koja izražava ne samo sopstvene interese, nego i interese "Turske Republike Severni Kipar" - već je poslala u taj region fregatu TCG Gokceada, kome su data uputstva da u slučaju neophodnosti primeni sve mere kako bi se suprotstavilo "nepoželjnim“ po Ankaru aktivnostima u rejonu gasnog šelfa.

Interes Turske

A kao takve mogu biti okarakterisane i bilo kakve aktivnosti Nikozije i Atine koja je podržava, pošto se zvanična pozicija Turske ogleda u tome da svi gasni resursi na šelfu Kipra pripadaju kako Grcima-Kipranima, tako i "Turskoj Republici Severnog Kipra“. Govoreći u julu tekuće godine na Svetskom naftnom kongresu u Istambulu, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je izjavio tim povodom sledeće: "Mi očekujemo da će oni koji su učesnici događaja na Kipru izbeći korake koji vode ka novoj napetosti u regionu. Želim da ih podsetim da se oni mogu suočiti sa rizikom da izgube takvog prijatelja kao što je Turska, ne samo u regionu, nego bilo gde i u bilo kojoj oblasti". 

Ankara je sa svoje strane već uputila sopstvenu flotilu u rejone bogate gasom u istočnom Sredozemlju, uključujući i brod za bušenje Barbaros Hayrettin Pa, a takođe i nekoliko vojnih brodova.

Ni Atina nije ostala po strani, zvanično izjavivši da će turske "kontramere za razradu kiparskog "Bloka 11“ dobiti odgovor sa strane Grčke, koja je "spremna da zaštiti svoja suverena prava“. U vezi s tim, treba podsetiti da su Grčka i Kipar još 1993. godine doneli zajedničku "doktrinu odbrane“ "Jedinstvenog rejona", koja predviđa zajedničku reakciju na agresiju druge zemlje.

Pored toga, sve aktivniji interes za odgovarajuća nalazišta pokazuju i Izrael, Liban, pa čak i Egipat - koji smatraju da su oni prirodni nastavak sopstvenog gasnog šelfa. I taj interes se potkrepljuj konkretnim vojnim merama.

Gasna nalazišta

Tako je ministar odbrane Izraela potpisao ugovor na sumu od 420 miliona dolara za snabdevanje vojno-morskih snaga zemlje specijalnim sistemima za zaštitu gasnih nalazišta i putanja za brodove. Ovaj posao treba da dopuni ranije postojeću nabavku četiri broda "Saar-6", koji će se koristiti za odbranu ekonomskih voda Izraela u Sredozemnom moru. Što se tiče Egipta, tamo je u porastu opozicija Turskoj u vezi sa podrškom Ankare Kataru - koji sa svoj strane uopšte ne skriva simpatije prema egipatskom pokretu "Muslimanska braća“.

Posebno treba istaći da se suparništvo oko gasnih nalazišta kiparskog šelfa sposobno da podrije perspektive realizacije ambicioznog projekta izgradnje podvodnog gasovoda po maršruti Izrael-Turska-Kipar-Grčka-Italija, koji može postati jedan od najdužih na svetu (više od 2 hiljade kilometara).

Približna vrednost projekta iznosi više od 6 milijardi dolara - koje učesnici projekta nameravaju da dobiju između ostalog iz fondova Evropske komisije u okvirima zloglasnih "diversifikacijskih“ nabavki energenata. Osnovni obimi gasa treba da stižu iz izraelskog nalazišta "Levijatan“, čije rezerve iznose 613 milijardi kubnih metara gasa i 39,4 milijarde barela gasnog kondenzata.

Kako je izjavio ministar nacionalne infrastrukture, energetike i vodosnabdevanja Izraela Juvalj Štajnic, "mi želimo da izgradimo gasovod od Izraela do Turske, kako bi imali mogućnost eksploatacije prirodnog gasa iz Izraela u Tursku“.

Balkan u problemu?!

Prema njegovim rečima, izraelski gas se može dostavljati u Evropu i na Balkan upravo preko Turske: "Mi smo uvereni da će u budućnosti Evropa kupovati gas dobijen iz istočnog Sredozemnog mora - izjavio je izraelski ministar. U ovom trenutku vode se intenzivni pregovori o izgradnji dva gasovoda. Jedan od njih se planira graditi u Turskoj i dalje u Evropu. Drugi gasovod se planira graditi preko južnog Kipra i Grčke u Italiju.

Realnost je takva da se Balkan ponovo može naći u ulozi glavnog gubitnika od regionalnih sporova u akvatoriji istočnog Sredozemlja. I teško da će im pomoći pozivi iz Brisela i Vašingtona za "diversifikaciju“ izvora energenata. Diversifikovati ruske isporuke se jednostavno neće imati kome - posebno u uslovima konfrontacija između SAD i EU po pitanju američkih sankcija protiv ruskih energetskih projekata. Uvodeći sankcije protiv Moskve, Amerikanci "ograničavaju ekonomsku saradnju sa Rusijom sa ciljem da nametnu Evropljanima američki gas iz škriljaca“ – konstatuje s tim u vezi nemački časopis Handelsblatt i zaključuje: "Raste nezadovoljstvo povodom tog nesrećnog načina ostvarenja sopstvenih interesa na račun drugih". 

Teško je ne složiti se u ovom slučaju sa nemačkim časopisom.