Devojka hrabrost! Plivala sama za časni krst u čast sve bolesne dece: Potresna priča Jovane Leposavić koja je pobedila rak i dala primer

Foto: Tanjug/D. GOLL

Neizmerno hrabra: Jovana Leposavić

Kako kaže, u borbi protiv opake bolesti pomogao joj je fudbal jer je trenirala i dok je bila bolesna, u to vreme kao golman u ŽFK "Crvena zvezda". Pobedu u plivanju za časni krst posvetila je svoj deci koja se bore protiv karcinoma, ali i onoj koja nisu uspela da ga pobede.

Podrška obolelima od karcinoma

Jovana je u subotu na Zemunskom keju, pri temperaturu vode od samo dva stepena, preplivala 33 metra i prva podigla Bogojavljenski krst.

- Uprkos zimi i ledenoj vodi, plivala sam za krst kako bih pružila podršku svoj deci koja se bore sa rakom, a ujedno i odala počast svim onim mališanima koji su tu borbu izgubili. Znala sam da neće biti lako, da je voda izuzetno hladna. Međutim, u tome i jeste bila poenta, da pokažem da ništa nije nemoguće i da ne treba da odustaju čak ni kada je mnogo teško. Moraju da veruju u sebe i da se bore, jer bitku jedino sigurno gubimo kada se predamo. U svakom drugom slučaju imamo šansu da pobedimo - rekla nam je Jovana, a onda ispričala kako je uspela da pobedi rak:- Od šeste godine treniram fudbal, bila sam i golman u Zvezdi, za koju navijam, važila sam za veliki talenat, dobijala priznanja, ali mi je 2014. iznenada dijagnostikovan kancer na predelu male karlice, koji nažalost nije mogao da se operiše. Prognoze su bile veoma loše i tada je počela moja borba. Prošla sam 14 hemioterapija i 31 zračenje i posle dve godine uspela sam da se izlečim. Rekli su mi da je moj tumor sada samo bezopasno mrtvo tkivo, koje miruje i ne širi se dalje. Nakon toga redovno idem na kontrole i sve je u najboljem redu - kaže ova hrabra devojka.

 

 

Uverena je da je opaku bolest pobedila samo zahvaljujući sportu, odnosno ljubavi prema fudbalu. 

- Naravno da mi nije bilo svejedno, imala sam 13 godina, vredno radila i trenirala, sanjala velike snove i onda dođe jedna takva bolest. Međutim, to su trenuci kada moraš da odlučiš da li ćeš da se boriš ili ćeš da se predaš. Pored činjenice da sam bila jako iscrpljena, nisam želela da propustim nijedan trening. Radila sam ono što su mi lekari dozvoljavali i to su uglavnom bile vežbe snage. Mislim da mi je to pomoglo da ozdravim - priča Jovana.

San da igra za reprezentaciju

Ona danas brani za ekipu Rada. Veruje da će napornim zalaganjem uspeti u fudbalu, a san joj je da zaigra za reprezentaciju Srbije.

- Trudim se, treniram i dajem sve od sebe, tako da verujem da ću uspeti. San mi je da jednoga dana obučem dres sa nacionalnim grbom i stanem na gol Srbije. Što se tiče klubova, neki moji snovi su da zaigram za nemački Volfsburg pošto je to jedan od najboljih klubova u ženskom fudbalu - kaže ona.