OTKRIVAMO! Ovako će se deliti BESPLATNI hektari!

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

IZA MINISTROVOG PROJEKTA STALA DRŽAVA Predsednik Aleksandar Vučić, ministar Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić

- Ako se ovako nastavi, sela bi kroz koju deceniju mogla da ostanu potpuno pusta, upozoravaju stručnjaci. Jedan od načina da se ljudi zadrže, ali i da se vrate na selo, jeste da im se besplatno dodeli zemlja za obradu - uverava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i jedan od ključnih članova Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, koji je oformio ministar Milan Krkobabić.

Demografski problem

Upravo će Keserović, koji je u timu zadužen za poljoprivrednu proizvodnju, biti najdirektnije uključen u ono što je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio, da će država početkom iduće godine raspisati javni poziv za bespovratno ustupanje 200.000 hektara državnog zemljišta poljoprivrednicima.

 

 

- Jedini uslov biće da onaj ko dobije zemlju ima manje od 40 godina i da mora da je obrađuje. Da li će to dobiti bespovratno ili, recimo, na 99 godina, nismo još definisali, a sve bi morao da odobri i parlament. Prva mera je da ekonomski pomognemo ljudima, a onda bi se došlo i do rešavanja socijalnih i demografskih problema. U svakom slučaju, trebalo je ranije ići sa tim, pa nam zemlja ne bi bila pusta, a mladi odlazili. Ovo je tek jedna od ideja šta bi trebalo uraditi da bi se ljudi zadržali na selu - kaže Keserović.

Kriterijumi 1. Zainteresovani moraju da imaju manje od 40 godina 2. Nije uslov da su se ranije bavili poljoprivredom 3. Dobijeno zemljište mora da se koristi, što će se strogo kontrolisati 4. Maksimalno može da se dobije do 50 hektara

Regionalni razvoj

I ne samo da se zadrže već i da se vrate, napominje on, a da se time podstakne i regionalni razvoj. Zamisao je da mogu da konkurišu i oni koji se nikada ranije nisu bavili poljoprivredom, ali imaju želju i volju za radom, a kandidati bi mogli da dobiju i do 50 hektara zemljišta. Poređenja radi, prosečna veličina poseda u EU je 23 hektara.

- Pre samog konkursa eksperti iz različitih oblasti voćarstva, vinogradarstva i drugih bi izradili projekcije od koje površine i sa kojim brojem zasada ili stoke može da se živi. To bi mogla da budu i manja imanja, na primer, svega dva hektara pod borovnicama ili malinama je dovoljno da se prehrani jedna porodica. Neka ideja je i da im se omogući i da dobiju neki povoljniji kredit. Postoji dosta pravnih stvari koje se tu moraju prethodno rešiti kako ovo ne bi bila samo parola, već jasan put. Ipak, po mom mišljenju, to je jedan od najboljih puteva - dodaje profesor.