KAKO PREŽIVETI SKORO 40 STEPENI: Lekari kažu da je strašno važno šta jedemo, a tu je i savet za srčane bolesnike!

Foto: Tanjug/J. PAP

Foto: Ilustracija

Stručnjaci upozoravaju da se tokom leta, a posebno kada su paklene vrućine, ne jede masna i kalorična hrana, koja samo dodatno zagreva organizam.

U letnjem periodu, za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom na da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote. Na prvom mestu potrebno je unositi mnogo više tečnosti nego hrane.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Kada je u pitanju izbor hrane, savetuje se pre svega veći unos povrća, svežeg ili spremljenog kuvanjem ili grilovanjem, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurti, kisela mleka uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže. Treba smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda - savetuje nutricionista.

Žitarice, na primer, treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće. I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega zato što se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Poželjni su češći, manje obilni obroci.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Jako je bitno tokom vrućina unositi dosta tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova, bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača. Nije preporučljovo piti alkohol na toploti - kaže dr Mirković.

Poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja od nane ili sveže ceđenog voćnog soka. Neophodno je izbegavati gazirane napitke i veću količinu kafe, a alkoholna pića su zabranjena. Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prija nam samo trenutno uz opasnost da, ukoliko smo pregrejani i znojavi, hladnom vodom iz frižidera mehanički oštetimo sluzokožu ždrela te se može javiti bol u grlu i prehlada.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Oni sa slabim srcem ne smeju da piju mnogo tečnosti Kardiolog dr Nada Macura navodi da bi oni kojima sunce i vrućine ne prijaju mogli da imaju i zdravstvenih poteškoća, a da se one mogu izbeći praćenjem jasnih smernica. - Do deset časova trebalo bi uraditi sve kućne poslove i spremiti lagani ručak. Hronični bolesnici sa hipertenzijom nikako ne bi trebalo da izlaze napolje do 17 časova i oni bi morali da mere redovno pritisak kako bi na vreme reagovali ako postoje velike oscilacije. Treba da unosite tečnost i kada niste žedni jer kada ožednite, to je već znak da ste dehidrirali - kaže dr Macura. Međutim, ona objašnjava da ovaj savet ne važi za bolesnike koji imaju probleme sa srčanim mišićem jer se kod njih tečnost zadržava u telu. - Oni koji imaju slabo srce, za razliku od ostalih, ne bi trebalo da preteruju sa tečnošću, već da je piju umereno. Takođe, važno je da klima-uređaj radi na temperaturi koja je deset stepeni niža u odnosu na spoljašnju. Tokom noći obavezno treba isključiti klimu i otvoriti prozore kako bi u prostoriju ušao svež vazduh - navodi Macura. Ona za vrele dane savetuje izbegavanje fizičke aktivnosti, tuširanje rashlađenom vodom, boravak u hladu, laganu odeću svetlih boja, od prirodnih materijala, i smanjen unos kafe, gaziranih ili alkoholnih pića.