SRBI OBELEŽAVAJU VELIKI PRAZNIK: Danas se posti, a OVA STROGA PRAVILA morate obavezno ispoštovati!

Foto: wikimedia/Sveti Jovan

Sveti Jovan

Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.

Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena ("usekovana") i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva "Usekovanje". 

Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne. Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.

Foto: wikimedia.org/Jovan Krstitelj

Danas je veliki praznik

Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, odnosno uoči Uskrsa. Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.

U našem narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju.

Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.

Rasprostranjeno verovanje da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga ne treba uzimati nož u ruke.

Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave.

U nekim krajevima vodi se računa da zbog napretka dece, mališani nikako na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.