Svet će poludeti za njom: Nova sorta šljive proizvedena u Srbiji, slatka je kao med

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže Milan Lukić, direktor Instituta.

Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija.

- Sorta je ispitivana na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe Lukić.

To je prvenstveno stona sorta, namenjena konzumaciji u svežem ili prerađenom stanju, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika i slatkog ukusa. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi.

- Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost - rekli su iz Instituta.

Hibrid je nastao ukrštanjem sorata rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja.

- Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije - dodaje direktor.

Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda.

Proizvodnja nove sorte započela još pre više od dve denecije na Institutu, u kojoj su učestvovali nuačnicii koji danas nius među živima: Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić.

Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorti šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.