Danas je veliki dan za pravoslavce: Vernici slave Mali Božić i Svetog Vasilija Velikog, evo šta običaji nalažu

Foto: wikipedia.org

Sveti Vasilije Veliki

Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i verovanja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.

U nekim mestima se zadržao narodni običaj da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Zbog tih razloga, na današnji dan ponovo se loži ognjište i dolazi položajnik, koji se služi glavom božićne pečenice koja se se čuva za ovu priliku.

Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.

Nekršteni dani Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva "nekrštenim danima" u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Najčešće se pojavljuju u snu i mnogi ljudi se baš u ovom periodu žale na košmare.

Krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.

Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.

Vasilije Veliki je značajan svetac sa srpsku i rusku pravoslavnu crkvu. Kod nas mnoge porodice danas proslavljaju svoju krsnu slavu, a u Rusiji, ovaj praznik se obeležava kao imendan.