Rame uz rame sa votkom i viskijem: Kakav je potencijal srpske rakije u svetu?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Od 2015. godine, proizvodnja rakije u našoj zemlji povećana je za 25 odsto, a izvoz za čak 42 odsto.

Osim najpopularnije šljivovice, sve se više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije, maline...

Porodica Adega iz Vršca kao i mnoge kolege, rakiju su do sada pravili "za lične potrebe", u malim količinama, od raznog voća.

- To je bila šljiva, jabuka i loza, pokušavali smo i sa dunjom koja je malo teža da se dobije, a sada smo imali malo više kupina pa smo probali da napravimo i rakiju od kupine, i uspelo nam je. Videćemo ove godine da povećamo proizvodnju, ali i da se registrujemo kao destilerija, da bismo mogli i da prodajemo rakiju, i da vidimo kako će ljudi da reaguju na sve to - priča Ivan Adega.

Da i mali individualni proizvođači prave visoko kvalitetnu rakiju, potvrđuje iz godine u godinu i smotra ocenjivanja kvaliteta koju organizuje Poljoprivredna škola Vršac.

- Mi smo baš pre neki dan pričali o čitavoj toj smotri, koja je sada već 28. po redu, koliko je ona, u stvari, uticala na kvalitet vina i rakija, i koliko su ti proizvođači naučili i popravili svoje proizvode - ističe direktor Poljoprivredne škole u Vršcu, Srđan Kliska. Ipak, sav taj kvalitet ostaje nedostupan širem tržištu, jer su prodaji i izvozu namenjeni samo proizvodi registrovanih destilerija.

Njih je do 2009. u Srbiji bilo oko 3.500, ali je izmenama zakona o jakim alkoholnim pićima taj broj drastično smanjen, na oko 540.

U njima se proizvodi petina srpske rakije, a veliki proizvođači su se udružili u Nacionalni savet, koji će doprineti promociji i plasmanu proizvoda.

- Što se tiče potencijala srpske rakije u svetu, za sad je konzumiraju uglavnom naši ljudi iz Srbije koji žive tamo. Naš cilj je da je piju i drugi, da je probaju i da taj kvalitet pokažemo celom svetu, da se rakija u svetu probije kao veliki brend - objašnjava vlasnik Destilerije "Hubert 1924" iz Kikinde, Miroslav Knežević, inače potpredsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakija Srbije.

Da rakija zaista može da parira viskiju, votki ili džinu - pićima koja se prave od kukuruza, krompira, pirinča, potvrđuje i, recimo, svetsko zlato u Kini za Kneževićevu kajsijevaču. Visokokvalitetna srpska rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća, pa su malina, dunja i drugo voće u flaši, za inostrane kupce prvorazredni luksuz koji su spremni dobro da plate. Ovaj potencijal samo treba iskoristiti na pravi način.