Srpska stjuardesa koja leti i usred epidemije za Srpski telegraf: U luks hotelima za obrok sendvič i kafa

Foto: Privatna arhiva

Sonja Mihelič

Glamur je davno zaboravljena stvar...

- Moja baza je u Madridu, tu živim poslednjih godinu dana, ali ne može moj avion da dolazi po svakog člana posade posebno, potrebno je bilo da sednem na komercijalni let da bih došla do mesta s kog treba da poletim za svoju kompaniju. U Madridu je na snazi zabrana kretanja, ne možete ići gde želite, samo ukoliko je to sa opravdanim ciljem. Malo je letova sa aerodroma u Madridu, jedan ili dva dnevno, ono što sam ja ispratila je da su bili letovi za Pariz, London, Buenos Ajres i let za Frankfurt, koji je meni bio potreban.

Spavaju u avionu Za letačko osoblje na snazi su pravila na koja niko nije navikao, kaže Sonja. - Naša kompanija ima odlične uslove, ali se dešavalo da posada nekad prespava u avionu nakon sletanja jer ukoliko napusti avion, morala bi da ode u karantin - opisuje naša sagovornica.

Sonja ističe da letovi funkcionišu samo ukoliko postoji jak razlog, ničija svrha putovanja nije hir ili turizam i opisuje kako izgleda komercijalni let iz Madrida za Frankfurt.

Foto: Privatna arhiva

PUSTOŠ: Ovako izgleda aerodrom u Frankfurtu

- Tokom ček-ina na aerodromu u Madridu upozoravali su nas da držimo distancu, međutim, obavešteni smo da je popunjenost aviona 80 odsto. Budući da se radilo o erbasu A320, koji ima 150 mesta, oko 100 mesta bilo je zauzeto. Dakle, u avionu nisu mogli svi da se zadrže. Tek između nekoliko putnika nalazilo se slobodno sedište. Svi članovi posade su imali maske i rukavice, a u avionu su nam ponudili sendvič i flašicu vode. Ljudi koji su putovali su svi do jednog imali zaštitne maske, ali ono što me je začudilo jeste ponašanje ljudi budući da su se tiskali jedni uz druge, a po sletanju u Nemačku, gužva na izlasku se napravila odmah, svi putnici su ustali i pre nego što su se vrata otvorila.

Naša sagovornica potvrđuje da su Nemci relativno opušteni. Ipak, mere su na snazi.

Foto: Privatna arhiva

- Papir koji smo dobili u avionu sve nas je obavestio da kad uđemo u Nemačku, moramo biti u izolaciji 14 dana. Ja i kolege sa kojima sam se našla, jedan je Italijan, a drugi Englez, članovi moje posade, smešteni smo u jednom od retkih hotela koji rade, 90 odsto njih je privremeno zatvoreno. Ali ništa nije uobičajeno. Umesto obroka, recimo, u kesi nam donesu sendvič, sok i kafu.