(FOTO, VIDEO) Stefanu je operisan tumor mozga u budnom stanju! Majka Snežana: U očima sam videla pitanje da li će umreti

Foto: printscreen

Stefan Aleksandar Knežev

Stefan Aleksandar Knežev je prvi napad epilepsije doživeo 2018. godine, kada je bio na ekskurziji u Beču i to je bilo neprijatno iznenađenje za sve.

Težak put: Od prvog napada do operacije

- Pre tog napada nisam ništa znao o epilepsiji. Nakon što su nam doktori ispričali, bio sam u šoku. Pre toga mi je rečeno da postoji mogućnost da doživim samo jedan napad i nikad više. Pitao sam se: Bio sam potpuno zdrav, otkud odjednom epilepsija? - započinje priču mladić i dodaje da je potom počela antiepileptička terapija, kao i istraživanje i učenje o samoj bolesti.

Govoreći o svakodnevnom životu, Stefan ističe da je važio za vrednog đaka i bio je u dobrim odnosima sa svojim vršnjacima.

Foto: Privatna arhiva

Stefan Knežev

- To se desilo početkom trećeg razreda srednje škole. Važio sam za uzornog učenika, bio sam predsednik odeljenja i svi su me znali kao "normalnog vršnjaka". Nakon što sam dobio epi napad, sve je krenulo nizbrdo - otkriva on i naglašava da su čak i profesori promenili svoj odnos prema njemu.

- Nije mi bilo jasno zbog čega je to tako jer ni jednog momenta nisam ništa pogrešno radio, osim što mi je dijagnostifikovana epilepsija. Kada je utvrđeno da imam tumor na mozgu koji izaziva epilepsiju, profesori su morali da budu obavešteni o tome. Međutim, bilo je i onih koji nisu imali razumevanja - priča Stefan i dodaje da se trudio da im objasni da je bolest pod kontrolom i da uzima lekove.

Foto: printscreen Stefan Knežev STEFAN ZA REPUBLIKU: Živeo sam u strahu Govoreći o osećanjima koja su ga prožimala od uspostavljanja dijagnoze, pa sve do operacije, Stefan je prošao trnovit put na kojem je imao veliku podršku. - Sad sam ispunjen radošću i euforijom. Osećam se mnogo lakše, ali pre operacije nije bilo lako. Međutim, zahvaljujući mojoj porodici, mom timu lekara i bliskim prijateljima, odlučio sam da odem na operaciju i u budućnosti posle operacije mogu da živim život bez straha i neizvesnosti. Živeo sam u nekoj vrsti straha, jer ne bi svako pomogao osobi koja ima napad na ulici - kaže on za naš portal.

Stefan smatra da je njegova dužnost bila da obavesti ljude da ima epilepsiju, kako bi oni znali adekvatno da reaguju ukoliko dođe do napada. Međutim, nakon saznanja o njegovom stanju mnogi su ga polako isključivali iz života i prekidali kontakt sa njim.

- Ono što želim da poručim filmom "Sanjao sam u boji" jeste da nije ništa strašno imati epilepsiju. Na ovo nikada nisam gledao kao nešto čega treba da se stidim. Čak je bilo među profesorima priče da zbog bolesti neću moći sve da postignem.

- Ja neću moći da postignem? Ja? - pita on kroz smeh.

MAJKA SNEŽANA: U pogledu sam mu videla strah od smrti Foto: printscreen Snežana Knežev Stefanova majka Snežana otkrila kroz šta su prolazili prilikom borbe sa epilepsijom, ali i kako je okruženje reagovalo nakon što su saznali s čime se njen sin suočava. - Prvo doživite šok, a onda vremenom pokušavate da zadržite stabilnost jer ste roditelj. To je važno naročito  u situacijama kada mu u očima vidite pitanje: Bože, mama, da li ću ja umreti? Snežana otkriva da nije dozvolila da njenog sina definiše njegova bolest i trudila se da pozitivno razmišlja, kao i da budu okruženi takvim ljudima. - Nismo se izolovali, ali ljudi su se sami "odstranjivali" iz života. S druge strane, sretali smo ljude slične vibracije koji su nas podržavali. - Često sam odlazila u školu i molila da mu, ako padne i dobije napad, stave jaknu ispod glave, da zovu hitnu, slala instrukcije šta se radi u tim slučajevima... Bilo je ljudi koji u želji da pomognu govore: Znate, možda bi bio sigurniji u nekoj ustanovi. Šokirate se kad ovo čujete! - priča ona i dodaje da nije bilo lako, ali su bili uporni.

TIM STRUČNJAKA ZASLUŽAN ZA SREĆAN KRAJ

Na konferenciji povodom Međunarodnog dana podizanje svesti o epilepsiji govorili su i prof. dr Dragoslav Sokić, prof. dr Vladimir Baščarević i doc. dr Aleksandar Ristić, koji su saglasni da epilepsija nije naivna bolest, kao i da je operacija u sklopu lečenja ove bolesti jedan od najboljih vidova lečenja pacijenata.

Dr Baščarević, koji se nalazio na čelu tima Stefanove operacije kaže da je u njegovom slučaju uočena sepcifična promena na mozgu.

- Ona je bila lokalizovana u regiji sa leve strane, reč je o elkoventnoj zoni za određene funkcije. Ako uklonimo tu promenu, možemo i da oštetimo funkciju pacijenta. Kod njega su blizu bile funkcije govora i pokreta - objašnjava doktor.

U Stefanovom slučaju, uklanjanje tumora izvedeno je u budnom stanju, uz saradnju pacijenta tokom operacije i predstavlja izuzetan uspeh u operativnom lečenju epilepsije. Uprkos otežanim uslovima rada usled epidemije Kovid-19, lekarski tim Kliničkog centra Srbije, uspešno je izvršio operaciju, čime je napravljen značajan korak za srpsko zdravstvo i unapređenje kvaliteta života obolelih.

70.000 građana živi sa epilepsijom U Srbiji  čak 70.000 ljudi živi sa epilepsijom, od kojih preko dve trećine obolelih nema epileptične napade i na taj način se kvalitetom života izjednačava sa onima koji tu bolest nemaju. Značajan deo obolelih, nažalost, rezistetan je na dostupne terapije, zbog čega stručnjaci takvim pacijentima predlažu druge dostupne metode, među kojima je i operativni postupak uklanjanja žarišta bolesti na mozgu - resektivna hirurška procedura.

- Ono što je Stefan uradio je veliki podvig. Dozvolio je da snimimo njegovu priču, hrabro istupio u javnosti i rekao: Da, ja bolujem od epilepsije - naglašava dr Aleksandar Ristić.

O razlozima zbog kojih pacijenti kriju da su oboleli, ali i detalje operacije možete pročitati OVDE.

Nakon razgovora prikazan je i dokumentarni film "Sanjao sam u boji" koji prati priču Stefana Kneževa, od prvog epileptičnog napada na ekskurziji, do neurohirurške operacije, kroz sve reakcije društvenog okruženja sa kojima su se on i njegova porodica na tom putu susreli.

Onlajn konferenciju je organizovala Srpska liga za borbu protiv epilepsije, profesionalno, neprofitno udruženje koje okuplja neurologe iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, sa početkom u 12 časova.