KAKO DECA POSTAJU SKLONA SADIZMU: Psiholog Repac o slučaju dečaka (13) koji je sekirom ubio jagnjad!

Psiholog Snežana Repac kaže u intervjuu za Republiku da su deca danas povišeno agresivna, a komentarišući slučaj iz sela Markovac, koji je uznemirio javnost, gde je dečak (13) ubio sekirom 13 jagnjadi navodi da dete koje čini u ranom uzrastu nasilje nad životinjama, pruža mnogo znakova o svom psihičkom stanju koje možemo smatrati crvenim alarmom. 

-  Pre svega govori o tome da je dete u stanju uznemirenja, da je emocionalni ton povišen i da je stepen tolerancije na frustraciju snižen. Prisustvo straha je visokog intenziteta, ali postoji i osećaj krivice koja je iracionalna. Moguća veza krivice i straha je sa seksualnim ponašanjem, u porodici, ili svom sopstvenom. Dete može imati zabunu u vezi misli o emocijama i seksualnosti,  posebno u pubertetu, kad je to dominantan sadržaj. Moguće je prisustvo traumatizacije, seksualnog karaktera, neprimereno uzrastu, u iskustvu, što može biti u vidu blažem, od aluzija, do izloženosti neprimerenim sadržajima, ili iskustvu. To izaziva neprijatna osećanja, strah od kazni, ili odvajanja. Dete koje se toliko prepuni strahom a na koji niko ne obraća pažnju, prosto se "zaledi", i nema emocije, te postaje osoba bez empatije i savesti. U tom slučaju, ako je dete zanemareno, nema razrešavanja tog konflikta. Najbolje je da se porodice obrate stručnoj službi, ali i te službe imaju ulogu da prepoznaju takvu decu i odu na teren, da ih obiđu.  

Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Na osnovu dugogodišnje prakse, šta može biti motiv/okidac/pokretač da dete od 13 godina uradi ovako nešto?

- Ne zna, verovatno, ni samo dete šta je motiv, osim ako je osvestilo. Iskustvo nam govori da su ta deca sklona sadizmu, verovatno i sami žrtve istog, te da će njihovo sazrevanje ličnosti i mentalni razvoj biti rizično u pogledu kontrole impulsa, želje da nanose bol. To je jedini susret sa svojom "blokiranom" emocijom, kroz teška osećanja drugog bića. Trauma u nečijem biću traži uvlačenje tuđeg bola, da bi se osetio umesto svog. 

Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih slučajeva ageresije kod dece, kojima danas svedočimo. Da li su deca danas agresivnija nego pre, recimo, 10, 20, 30 godina ili danas zbog interneta, prosto, znamo za njih?

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Danas su deca povišeno agresivna usled opšte zamrlosti na tuđe muke, na nemoć da se reše problemi roditelja, svet odraslih je sam agresivan i to vidimo više u filmovima i igricama, nego u crnoj hronici koju samo prenose mediji. Takođe i dečja igra ili druženje je puno vređanja, ismevanja, ruganja, što prolazi nekažnjeno, jer je to postalo trend. Neka deca ne mogu s tim da se nose, neka postaju hladnokrvni nasilnici. Niko im ne pruža stručnu pomoć ako sami ne zatraže, a oni se toga stide i ne znaju da postoji psihološka pomoć. 

Koje je to ponašanje kod dece koje je crvena linija, kad roditelj mora da reaguje, a ne da to pravda igrom ili, recimo, osetljivim godinama (pubertetom)?

- Roditelji treba da budu manje u službi svog ega, i da se prema detetu postavljaju kao jedini vid vaspitanja, tako da dete ne može da nađe zajednički izmenilac između svoje porodice i škole, vršnjaka, društva itd...

Šta bi po vama bio sveobuhvatan odgovor na eksploziju dečije agresije danas?
- Potrebno je razmišljati o spuštaju uzrasne granice za krivičnu odgovornost, jer su deca sve više u situaciji da to zloupotrebljavaju, ili budu izmanipulisana od starijih.