TVORAC NAJLEPŠIH PESAMA O KOSOVU I METOHIJI U EMISIJI INTERVJU! Gavrilo Kujundžić: Orahovac je moja inspiracija, srce i duša!

Gavrilo Kujundžić, čovek koji živi za svoj rodni Orahovac, za Kosovo i Metohiju i koji je uprkos svim poteškoćama ostao na svom ognjištu otkrio je u emisiji "Intervju" , koja se ponedeljkom u 20 časova emituje na Jutjub kanalu Republika news, kako je to danas biti Srbin na Kosovu.

Kao neko ko je napisao možda i najlepše pesme o Kosovu i Metohiji, koje danas peva ceo srpski narod, ma gde god bio, Gavrilo kaže da je inspiraciju najviše pronalazio upravo u Orahovcu , njegovom rodnom mestu.

- Glavna inspiracija je moj Orahovac, moje Kosovo. Ovde mi je najlepše. Neke sam pesme pisao posle rata, ali pesme kao što su "Prizrenska noć" , "Orahovcu bašto rajska", "Boemska noć", te pesme su nastale pre rata. Bio sam okružen ljudima koji su lepo pevali i tako smo uživali u izvođenju. Nisam ni sanjao da će moje pesme tako daleko da odu, da se tako pevaju, kao što se danas peva Orahovcu bašto rajska, koju peva cela Marakana, cela Srbija...Mnogo sam srećan zbog toga. Nisam svoje pesme stvarao da bih zaradio novac, pa otuda, možda, ovakav uspeh. 

* Pesma "Đenerale" nastala je tokom rata, kao znak zahvalnosti Veljku Radenoviću?

- Da. I da ja nisam bio ovde, ne bi bilo ni te, kao ni ostalih pesama koje sam napisao. Mi smo 1998. godine bili napadnuti, bili smo opkoljeni sa svih strana od takozvane UČK. Nekako smo se sami organizovali, branili...Meni je drugi dan od početka napada poginuo sestrić, pogodio ga je snajper i sutradan kad sam pošao kod sestre, sretnem Veljka Radenovića, kog sam poznavao još od ranije, iz vremena kad sam svirao sa braćom Karić. On nije imao neki čin, nije bio general, njega su njegovi saborci zbog hrabrsosti prozvali tako. On je kasnije postavljen za komandira protiv-terorističke jedinice, a pokojni Delić je tada, znam, pozvao Veljka i pitao šta mu treba od nauružanja, on je rekao da mu ne treba ništa samo da ga pusti da on ide dole. On je upao u Orahovac, a to vrlo često i sanjam, tu pucnjavu, kad je došao... Bila je borba na glavnom putu, iz Prizrena ka ovamo, čekalo ga je 4.000 Albanaca, napravili su potkovicu i čekali ga tu, da ga ubiju. On je taktički odradio sve i prešao drugim putem i u Orahovac ušao sa kontra strane. Kad sam mu prilazio tada, shvatio sam da smo oslobođeni, do tada niko nije mogao da stigne do nas. Kad sam ga video, iz mene, iz moje duše je samo izašlo ,,nek je tvojoj majci hvala". Ja se nisam tada zahvalio njemu, nego njegovoj majci koja ga je rodila.

*  Jeste li poznavali njegovu majku?

- To je sudbinska priča. Bio sam na obeležavanju 40 dana od kako mi je drug poginuo, u Peći, sećam se. Brat od tog mog druga me je vozio na stanicu, a Veljkova majka, za koju ja tada nisam znao da mu je majka, je pošla sa nama, jer je ona živela u jednom malom mestu blizu Peći, pa pošto je bilo usput, povezao je i nju. Kad sam rekao da idem u Orahovac, ona me upitala: ,,A, znaš li ti mog Veljka Radenovića?" Ja sam se samo okrenuo i rekao ,,Pa, ja sam Vama posvetio pesmu". Pošto smo se vraćali sa 40 dana, nisam mogao da joj otpevam, ali sam joj izrecitovao. Njoj su suze lile niz lice. To je bio poseban trenutak, kad se setim, ne mogu, a da ne zaplačem. Mnogo sam srećan zbog te pesme. Posebne emocije u meni budi, još kad je izvodimo mala Pavlina i ja...

* Vi i Pavlina nastupate često zajedno, pevate o srpskom narodu, Kosovu i Metohiji... Da li se nekada plašite za bezbednost ?

- Moram da kažem, plašim se, najviše naravno za Pavku, ali i za sebe...kad se vraćamo sa tih koncerata, ovi ovde sve gledaju, razmišljam često uhapsiće mene, nas...strahujem, ali me to ne sprečava da radim ono što želim i da pevam i sviram o onome što mi je na duši.

* Kako je krenula saradnja sa Pavlinom, kako ste prepoznali njen talenat?

 - Pavlinu je osetila njena vaspitačica i rekla mi da ima jedno dete fanstastično, koje mnogo lepo peva. Ja sam tada sa decom radio hor i rekao sam joj da mi pošalje tu devojčicu. Kad sam je čuo, sve mi je bilo jasno, Ali, moram da priznam, ja sam imao posebnu taktiku prema njoj, uvek bih je zadnju birao, da se ne pogorodi...Svaku moju pesma ona iznese na poseban način. Iako su mnogi pevali moje peseme, ipak, kad ona to otpeva, natera mi suze na oči. Iako često plačemo kada nastupamo zajedno, jednog nastupa se posebno sećam. To je bio naš nastup u Baru...svi smo plakali i tada je iz mene samo izašlo ,,Plače Pavka, plačem ja, plače cela publika". Srećan sam što Pavlina postoji i što ima neko ko će da nastavi moj put.

BONUS VIDEO: