ŠTA ĆE BITI SA UČENIKOM KOJI NAPADNE NASTAVNIKA? Zakon će tretirati nasilje nad prosvetarima kao nad advokatima, evo šta to tačno znači

Prosvetni radnici ujedinjeni nezadovoljstvom i ogorčenošću zbog dva napada na nastavnike u školi dobili su obećanje od resornih ministarstava da će u budućnosti biti izmenjen Krivični zakon tako da se za napad na nastavnika odgovara kao za napad na advokata. Kakva kazna bi onda bila predviđena za ovako delo?

Predstavnici nastavnika razgovarali sa ministarkom prosvete prof. dr Slavicom Đukić Dejanović i ministarkom pravde Majom Popović. Na sastanku je dogovoreno da se u tekst Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika unese posebno krivično delo kojim će se sankcionisati napad na zaposlene u obrazovanju.

Prosvetari bi želeli da dobiju status službenih lica poput advokata. Prema izmenama i dopunama Krivičnog zakonika okrivljeni za napad na advokata može biti osuđen na kaznu zatvora od tri meseca do tri godine. Ali šta kada deca učine krivično delo?

Maloletnici ne mogu biti tretirani kao odrasli

Budući da su počinioci krivičnih dela napada na nastavnike obično učenici, u većini slučajeva maloletnici, Krivičnim zakonikom Republike Srbije oni ne mogu biti tretirani kao odrasli te im se ne mogu izreći najstrože kazne.

Položaj maloletnih učinioca krivičnih dela regulisan je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Na pitanja koja nisu regulisana ovim Zakonom, primenjuju se odredbe Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.

Ukratko, lica starosti do 14 godina života nisu krivično odgovorna, dok maloletnici od 14 do 18 godina jesu i dele se na mlađe (od 14 do 16 godina) i starije (od 16 do 18 godina).

Odredbe ovog Zakona primenjuju se, u donekle ograničenom obimu. Krivični postupak protiv maloletnika se pokreće isključivo na zahtev Višeg javnog tužilaštva, a vodi ga i odluku o odgovornosti i sankciji donosi Viši sud.

U slučaju iz Bačke Palanke, učeniku je određen pritvor do 30 dana, ali se u ovakvim slučajevima mogu izreći kazne u vidu vaspitnih mera koje podrazumevaju pojačan nadzor roditelja ili organa starateljstva, kao i popularno nazvana kazna društveno koristan rad. Kazna maloletničkog zatvora izriče se samo za najteža krivična dela.

Advokat Radomir Munižaba rekao je za „Blic” da se organ postupka u skladu sa okolnostima izvršenja krivičnog dela od strane maloletnika kao i sa krivičnim delom koje je maloletnik izvršio donosi odluku da li će protiv nekog roditelja ili protiv oba roditelja podneti krivičnu prijavu, a takođe i da li će predlagati da se od strane suda odredi mera pritvora protiv roditelja.

- U praksi to moraju biti teža krivična dela, kao i posebno teže okolnosti kojim je učinjeno krivično delo od strane maloletnika - rekao je Munižaba.

Pored pritvora, protiv roditelja može biti pokrenut postupak zbog krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog deteta za koje su priprećene novčane kazne, kazne oduzimanja starateljstva nad decom pa i zatvorske kazne.

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da je dogovoreno da se izmene do decembra nađu u Skupštini.

- Zahtevane su izmene Krivičnog zakonika kojima bi se definisala oštra sankcija za svaki vid nasilja u školi i u vezi s radom u školi, ukidanje anonimnih prijava prosvetnoj inspekciji i uvođenje mogućnosti suspenzije iz nastave učenika – nasilnika po brzoj i jednostavnoj proceduri. Od tih zahteva jedino je suspenzija ušla u sistem i prvi put se spominje u zakonu ali ona je loše definisana i mi tražimo da se ona redefiniše kako bi moglo brže da se reaguje na nasilje. Uprkos velikom broju incidenata i tragičnim događajima u školama koji su usledili, vlast je te zahteve uporno ignorisala – tvrdi Kokot.

Ipak, pomalo je skeptičan da li će dogovor stvarno ostati na snazi.

- Naš sindikat će sačekati da vidi kakav će biti nacrt tih izmena zakona pa ćemo na osnovu toga reagovati ali smatramo da se ne može napraviti savršeni pravni sistem koji ne funkcioniše van društva. Bojim se da i ako dođe do tih promena, one će biti teško sprovodljive i ako se ne uhvatimo u koštac sa problemima u društvu ne znam kako ćemo se izboriti za škole bez nasilja. Smatram da se prosvetarima treba vratiti autoritet i poštovanje u društvu koje bi morali da zavređuju kao nekada. Sada smo dovedeni u situaciju da se reaguje samo kada se desi nasilje i to sve ostane na obećanjima umesto da sistemski nadležne institucije rade na tome da se promeni položaj prosvetara u društvu – zaključuje Kokot.

BONUS VIDEO