ARTILJERKA PALI TOPA - IMA LI GLUPLJEG ZAKONA OD OVOG?! Odredbe o rodno senzitivnom jeziku stupile na snagu!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Uprkos protivljenju stručne javnosti, u srpski jezik se guraju komične reči
Foto: Telegraf/Tamara Pavisic, profimedia-0088740195, Tanjug/Filip Kraincanic
Na snagu je stupila nova odredba Zakona o rodnoj ravnopravnost koja se odnosi na primenu rodno senzitivnog jezika u medijima, oblasti obrazovanja i nauke. A kazne za nepoštovanje su od 150.000 dinara do dva miliona dinara, pa i zatvora do pet godina. Ali za organe javne vlasti, dok mediji neće novčano odgovarati.
ZASAD SAMO TEORIJA
Međutim, za sada je sve to samo u teoriji pošto u praksi ne može biti obaveze primene dok se ne donesu neophodni podzakonski akti, koji, uzgred, još nisu u proceduri. Naime, na potezu su resori prosvete, nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, te informisanja i telekomunikacija pošto bi rodno osetljivi jezik trebalo da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama i medijima. Do tada je, dakle, praktično mrtvo slovo na papiru.
Vladin savet: Nećemo jezički inženjering
Vladin Savet za srpski jezik uputio je preporuku o ukidanju odredbi zakona vezanih za primenu rodno osetljivog jezika. Kakav god da bude odgovor, kažu, Savet će nastaviti da deluje u cilju odbrane srpskog jezika od silom nametanog jezičkog inženjeringa.
- Prilikom pisanja predloga, Savet je uzeo u obzir stav, odnosno mišljenje svih relevantnih institucija koje su se o rodno osetljivom jeziku oglasile, uključujući Odbor za srpski jezik, Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Vukovu zadužbina i mnoge druge institucije - kažu u ovom vladinom telu.
Prepreka je i nedostatak lingvističke literature - nema ni gramatike, ni rečnika, ni pravopisa. A o njegovoj upotrebi u obrazovanju tek nije moguće govoriti jer su đačke knjige pisane pre njegovog donošenja. A dok se sve "prevede"...
Ovaj zakon usvojen je, inače, 20. maja 2021. u parlamentu uprkos protivljenju pojedinih stručnjaka za jezik, dela akademika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve (SPC). Ali i dalje izaziva žestoke polemike u javnosti, gde se najviše vezuje za obavezno "prevođenje" određenih zvanja, zanimanja, titula iz muškog gramatičkog roda u ženski.
Ministarka ne odustaje: Prilagoditi i udžbenike
Ministarka bez portfelja Tatjana Macura ne odstupa od stava da rodno senzitivni jezik mora da nađe praktičnu primenu. Ona ističe da je neophodno prilagoditi udžbenike da bi se zakon regularno primenjivao i u našem obrazovnom sistemu.
Na komentare da ovi novi izrazi ruže naš jezik, ministarka ističe da ga oni zapravo samo obogaćuju i da prikazuju koliko je naš jezik ne samo prilagodljiv već se i uklapa u potrebe savremenog društva.
MEDIJI NISU OBAVEZNI
Naime, pored imenica koje imaju široku upotrebu, kao što su, recimo, učiteljica, ministarka ili advokatica, s druge strane ponuđene su maltene nove reči koje nekima paraju uši, kao što su artiljerka, atašeica, vodičica, trenerka (vidi okvir).
Zorica Mršević, autor Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izjavila je da je zakonom predviđeno da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, ali za njih ne postoje propisane kaznene odredbe jer su zakonodavci smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)