KAKO EMOCIJE UTIČU NA ISHRANU GRAĐANA SRBIJE

Na koji način stres, tuga i dosada utiču na prehrambene navike, kakva su iskustva građana Srbije u vezi sa pristupom ishrani i uticajem koje emocije imaju pri izboru količine i vrste hrane – bila su tema onlajn istraživanja u kojem je učestvovalo više od 1.000 ispitanika, u okviru nacionalne kampanje Teži ravnoteži.

Rezultati istraživanja predstavljeni su simbolično na Svetski dan mentalnog zdravlja i

pokazuju da većina građana (76%) veruje da postoji veza između njihovog raspoloženja
i hrane koju jedu, dok 17% ispitanih nije sigurno, a 7% smatra da ne postoji takva veza.
Naveći broj ispitanika (44%) često bira hranu kao način da se nose sa određenim
emocijama, 25% samo ponekad poseže za hranom kao odgovor na određene emocije, a
svega 5% anketiranih nikada ne koristi hranu u te svrhe.

Foto: Privredna komora Srbije

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) čak 2,5 milijarde odraslih osoba starijih od 18 godina ima prekomernu telesnu težinu, a do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi će biti prekomerno uhranjeno ili gojazno - istakao je Dimitrije Ivanović ispred Privredne komore Srbije i dodao da aktivnosti u okviru Nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ se upravo sprovode sa ciljem podizanja svesti javnosti da više vode računa o balansiranoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali da ne zanemare i emocije koje mogu uticati na njihove prehrambene navike.

Foto: Privredna komora Srbije

Zanimljiv je podatak da najveći broj ispitanika kao okidač za povećan unos hrane
odabralo je dosadu, dok se slatkiši biraju kao prvi izbor kada je u pitanju izbor
namirnica u zavisnosti od svog raspoloženja.

- Veza između emocija i ishrane nije nešto novo i nepoznato medicini. Još pedesetih godina prošlog veka, dva stručnjaka, psihijatra definisali su čak 27 emocija koja dovode do povećanja unosa hrane, a tuga, inferiornost, stres i dosada su samo neke od njih. Odnos prema hrani ljudi formiraju veoma rano u životu, odnosno prvim kontaktom majke i bebe. Ovaj trenutak definisaće kako ćemo se mi u budućnosti odnostiti prema hrani i naučiće nas kako da se adekvatno nosimo sa emocijama. Ali da li zapravo emocijalno prejedanje dovodi do osećaja ispunjenosti? Prejedanje stvara utisak kratkotrajnog zadovoljstva, koji se ubrzo pretvara u osećaj krivice i stida. Veoma je važno da se u ovim trenucima, naročito mladi ljudi konsultuju sa stručnjacima, da ne dozvole da im nekopetentne osobe sa društvenih mreža oblikuju njihovo mišljenje – istakla je prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović-Dedinje.

Stres je još jedan važan faktor koji utiče na količinu i izbor hrane. Prema podacima, 34%
građana jede značajno više kada je pod stresom, 31% jede malo više, a 14% ispitanika
ne primećuje nikakvu povezanost između unosa hrane i emocionalnog stanja. Ispitanici su
najčešće birali slatkiše (44%) ili grickalice (27%) kao odgovor na stres, a mali procenat je u tim situacijama birao voće, samo 7%. Tuga takođe izaziva promene u ishrani kod većine građana. Više od polovine ispitanika, odnosno 23,1% jede značajno više, a 27,6% malo više kada su tužni, a kao najčešće izbore navode slatkiše (41%) i grickalice (20%). Slično je i sa dosadom, čak 47,3% građana jede više kada im je dosadno, pri čemu 33% poseže za slatkišima, njih 32% jedu sve što im dođe pod ruku, dok 31% bira grickalice, a 12% okreće se brzoj hrani, dok samo 10% u ovoj situaciji jede voće.

Zanimljivo je i to da skoro polovina ispitanika, odnosno 48% izjavljuje da se oseća emocionalno zadovoljnije kada konzumira slatkiše, a 24% kada jede grickalice, njih 21% kada jedu proizvode iz pekare, dok 15% ispitanika ima podeljeno mišljenje kada su u pitanju voće i povrće, nasuprot mesu. Ipak, 7% građana smatra da ne postoji veza između vrste hrane koju konzumiraju i emocionalnog zadovoljstva. Na kraju, istraživanje pokazuje da većina građana (50%) smatra da pravilan i izbalansiran način ishrane može značajno poboljšati njihovo emocionalno stanje, dok 24% veruje u umeren uticaj, a svega 4% misli da ishrana ne pomaže u tom smislu.

O kampanji „Teži ravnoteži“

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje
za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti
Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom
informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju
postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.

BONUS VIDEO