KINA UGROŽAVA EVROPU? Rivalitet Pekinga i Brisela i gde je Srbija u svemu tome

Foto: Tanjug/AP

Aleksandar Vučić i Si Đinping

Analiza je objavljena u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova.

U njoj ekonomista podseća da od početka osamdesetih godina prošlog veka Kina sprovodi strategiju ulaganja kojom i državna i privatna preduzeća podstiče da ulažu u strateške sektore u inostranstvu.

- Strategija poslednjih godina počiva na dva stuba. Jedan je inicijativa za povezivanje "Jedan pojas, jedan put", a druga industrijska strategija "Made in China 2025". Cilj im je održati visoke stope privrednog rasta i internacionalizovati uticaj zemlje - piše Nikolić.

Pozivajući se na platnobilansne podatke Evrostata navodi da je stok neto ulaganja između Evropske unije i Kine i dalje ubedljivo u korist EU-27. Dakle, u pogledu stranih direktnih investicija EU-27 je spram Kine značajan neto poverilac, naročito ako se posmatraju najrazvijenije države članice EU, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Francuska, Italija.

Nikolić iznosi i podatak da je udeo neto stranih investicija Kine u ukupnom neto prilivu stranih direktnih investicija Srbije, od 2010. do juna ove godine, iznosio 4,6 odsto ili 1.678,7 miliona evra. Od 2015. udeo je dvocifren.

- U prvom polugodištu ove godine kineske investicije već čine 15,3 odsto ukupnog neto priliva stranih direktnih investicija. Jedino je Holandija bila bolje plasirana po vrednosti ulaganja u našu zemlju - piše on.

Autor ocenjuje da Evropska unija, kao geopolitički igrač ispoljava ozbiljne nedostatke u saradnji sa Kinom. Jedan od njih je i to da članice mogu sa Kinom sarađivati i bilateralno, što može da predstavlja rizik po jedinstveno delovanje EU.

Otuda i tvrdnje iz Evropske komisije da njih niko nikada nije obavestio ni o jednom od memoranduma o razumevanju koje su države članice potpisale sa Kinom.

Drugi ozbiljan izazov se tiče slabosti administracije EU, koja je kako se navlodi, po mnogo čemu nedorasla kineskom centralističkom modelu odlučivanja, ukazuje Nikolić.

On navodi da su kineske investicije ipak, većim delom pozitivno uticale na evropske ekonomije. Podstakle su rast bruto domaćeg proizvoda, doprinele otvaranju novih radnih mesta.

Zanimljivo je i da investiranje sve više zahvata i strateški bitne sektore. To pokazuje struktura ulaganja u EU od 2000. do 2019. godine.

U ovom periodu, ulaganja u promet i infrastrukturu su iznosila 29,1 odsto, u informacione i komunikacione tehnologije 12,4 odsto, u automobilski sektor 14,1 odsto, u sektor nekretnina i ugostiteljstva 11,2 procenata.

Rečju, sve više se ulaže u IT sektor, energetiku, tradicionalnu infrastrukturu, luke, železnice.

To ima i svoju veoma interesantnu stranu da preuzimanje preduzeća iz grupacije viših faza generisanja dodate vrednosti, omogućava kineskim preduzećima transfer znanja i tehnologija.

- Vlasništvo nad tradicionalnom infrastrukturom nesumnjivo ima nacionalnu i stratešku važnost. E to već jeste nešto što unosi strepnju i nervozu među evropske zvaničnike - konstatuje Nikolić.

Tu su i rizici da se kineska preduzeća ne pridržavaju rigoroznih ekoloških standarda EU a nije zanemarljivo ni to da iza više od polovine ulaganja, stoje kineska državna preduzeća. To se kosi i sa zakonodavstvom EU u pogledu funkcionisanja slobodnog tržišta.

Kada je reč o najbitnijim političko-ekonomskim interesima Evrope od jače saradnje sa Kinom, Ivan Nikolić na prvo mesto stavlja politički interes.

Prema njegovoj oceni, kineska ulaganja u EU podstiču zajedničke interese kroz snažnije bilateralne odnose a istovremeno doprinose miru i bezbednosti u susednim zemljama EU, zemljama u razvoju, među kojima je i region Zapadnog Balkana.

Ipak, su ekonomski benefiti i veći i širi, jer saradnja povećava međunarodnu kreditnu sposobnost i olakšava privredni rast, kako zemljama EU, tako i njenom okruženju.

Prema Nikolićevom mišljenju, Zapadni Balkan je i ovde na dobitku. Naime, vrednost evra jača zbog konverzije kineskih deviznih rezervi radi kupovine imovine nominovane u evrima.

Širi se trgovinska razmena, duž cele inicijative "Jedan pojas, jedan put", smanjenjem transportnih troškova usled poboljšane povezanosti.

Tome, dodaje on, doprinosi unapređena i zanovljena železnička, putna, pomorska i vazdušna infrastruktura, a pojednostavljuju se carinske procedure što skraćuje i olakšava trgovinu.

Ističe da i sama EU ima koristi od najnovijih tehnologija koje proizvodi Kina. Ona diversifikuje rizike vlasništva stranih kompanija i tako smanjuje moguću zavisnost od bilo koje pojedinačne zemlje ili kompanije.

Sve ovo, prema mišljenju ekonomiste Ivana Nikolića, ukazuje da su ekonomsko-politički rizici i koristi Evrope od saradnje s Kinom mnogostruki i višedimenzionalni.