HRVATSKI MEDIJI O LITIJUMU U NAŠOJ ZEMLJI: Srbija je ključni igrač, ima najvažniju ulogu za zelenu budućnost Evrope!

Sa obiljem strateških sirovina, kao što su bakar i litijum, Srbija će biti ključni igrač, kaže SEENekt, a prenose hrvatski mediji. 

Evropska komisija je prepoznala da će Srbija igrati ključnu ulogu u daljem razvoju obnovljivih izvora energije, posebno kroz integraciju u evropske industrijske lance snabdevanja. Uz obilje strateških sirovina, poput bakra i litijuma, Srbija će biti ključna za prelazak na zelenu energiju, koji se već dugo planira u EU, zaključak je izveštaja SEENekt.

EU i Srbija su u julu 2024. potpisale Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja strateško partnerstvo fokusirano na održive sirovine, lance vrednosti baterija i električna vozila, piše Nova ekonomija.

Jačanje sektora

Ovo partnerstvo takođe ima za cilj jačanje rudarskih i prerađivačkih kapaciteta Srbije (posebno litijuma), au skladu sa ciljevima zelene tranzicije EU, navodi se u izveštaju koji se bavi mineralima, metalima i kritičnim sirovinama u jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju SEENekt-a, ovaj sporazum Srbiju čini „centralnom za budućnost zelene energije Evrope“. Analiza pokazuje koliko je ova grana porasla, ali i kakvi su planovi za dalju eksploataciju.

Sektor rudarstva i kamena etablirao se kao značajan doprinos srpskoj privredi sa učešćem od 2,7 odsto u BDP-u 2022. godine, u poređenju sa 2,1 odsto u 2021. i 1,8 odsto u prethodnoj 2020. godini.

U tom periodu vrednost proizvodnje sektora izražena u stalnim cenama se praktično udvostručila, sa 864 miliona evra na preko 1,65 milijardi evra.

Prema podacima SEENekt-a i Ministarstva rudarstva i energetike, katastar istražnih površina i eksploatacionih polja čvrstih mineralnih sirovina, kao i rudarska industrija metala, obuhvata tržište – ukupno 37 aktivnih kompanija, koje rade pod koncesija za istraživanje ili eksploataciju metala, navodi se u izveštaju.

Što se tiče geografskog rasporeda vlasništva, Srbija je glavni investitor, koji ima većinski udeo u dve eksploatacione kompanije. Sledi Kina kao drugi najveći investitor, sa vlasništvom nad kompanijom za rudarstvo bakra Zijin Copper Bor, navodi se u izveštaju.

Šest kompanija koje rade pod koncesijom za rudarstvo metala ostvarilo je 2023. godine promet od 2,179 milijardi evra, a u sektoru je zaposleno 8.224 ljudi. Srbija Zijin Mining drži više od polovine prometa i skoro 14 odsto zaposlenih u sektoru.

„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. godini eksploatacija je porasla za 7,5 odsto na godišnjem nivou. Sledeće godine povećanje je bilo još značajnije i dostiglo je rast od 25,1 odsto. Do 2022. godine eksploatacija metalnih ruda povećana je za 38,2 odsto, premašivši 31 milion tona“, navodi se u saopštenju.

Ovo značajno povećanje vađenja rude metala činilo je 23,3 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2022. Iste godine ukupna industrija u Srbiji porasla je za 1,7 odsto, a najveći deo tog rasta podstakao je rudarstvo, posebno vađenje rude metala, koje je zabeležilo rast od 1,7 odsto. rast od 72,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u izveštaju.

U sektoru metalurgije, iako uvozimo više rude gvožđa nego što izvozimo, vrednost izvoza je i dalje veća. U metalurgiji, više od 84 odsto od 32 kompanije su u lokalnom vlasništvu. Međutim, dve najveće kompanije po prometu u 2023. bile su u stranom vlasništvu. Grupacija HBIS, koja je činila 37 odsto ukupnog prometa u metalurškom sektoru Srbije, u većinskom je vlasništvu kineske kompanije.

Pored toga, druga najveća kompanija po prometu, Valjaonica bakra Sevojno, u vlasništvu je kompanije sa Kipra. Preostale kompanije su specijalizovane za plemenite i obojene metale. Druga po veličini kompanija, Valjaonica Bakra Sevojno, lider je u jugoistočnoj Evropi u proizvodnji bakra i legura bakra, pokazuju podaci analize SeeNekt-a.

Značajni resursi

Prema Jedinstvenom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije, koji je usvojen u julu 2024. godine, od 2030. godine trebalo bi da dođe do značajnog povećanja proizvodnje litijuma i bora.

Neki izvori sugerišu da bi potencijalne rezerve nikla i kobalta mogle biti u ležištima u Ruđincima, Veluči i Mokroj Gori. Međutim, jedine potvrđene rezerve nalaze se na aktivnom nalazištu feronikla kod Glogovca, tačnije u Čikatovu i Glavici u dreničkom regionu Kosova. Većina istražnih radova odnosi se prvenstveno na zlato i bakar, ali i na cink i olovo, preneo je poslovni.hr.

BONUS VIDEO