Srbija je TREĆA NA SVETU u izvozu OVOG VOĆA!
Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, a na čak trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća.
Iako je svetsko tržište višanja malo, kako ističe ekonomista Miroslav Zdravković, Srbija se zajedno sa Rusijom, Poljskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima.
- Među 20 najvećih u svetu od zemalja sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina - kaže Zdravković.
On ističe da, iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske.
Celo tržište vredno 130 miliona evra
- Od zemalja iz okruženja, među 20 najvećih u izvozi višanja su i Hrvatska i Bugarska. S druge strane, najveći proizvođači određenog poljoprivrednog proizvoda ne moraju nužno da budu i njegovi najveći izvoznici. Na primer, Kina je najveći proizvođač većine poljoprivrednih proizvoda ali je i veliku uvoznik kod znatnog broja jer nije u mogućnosti da ishrani stanovništvo – naglašava Zdravković, i dodaje da je Srbija suprotan primer jer ima male unutrašnje potrebe u odnosu na moguću i proizvedenu količinu hrane.
Prema njegovim rečima, najinteresantnije je gde izvozimo višnje jer se radi o Rusiji koja je inače najveći svetski proizvođač višanja.
- Sledi izvoz u Nemačku, Mađarsku, Poljsku i u Austriju. Nakon malina, gde smo najveći svetski izvoznik, višnje su drugi proizvod prema ovom pokazatelju, rangu u svetskom izvozu - navodi Zdravković.
Celo svetsko tržište višanja je prošle godine vredelo 130 miliona evra.
- Najveći izvoznik, SAD, imala je izvoz vredan 42,37 miliona, Mađari 28,19 miliona evra, a Srbija 12,41 milion evra - kaže sagovornik.
Gajenje izdašno, ne treba mnogo ulagati
Prema poslednjim zvaničnim podacima, Srbija je u 2016. godini proizvela 80.596 tona višnji, dok je prvorangirana Rusija imala 230.443 tone, a Poljska 194.817 tona višanja.
Inače, agrostručnjaci naglašavaju da je gajenje višanja veoma izdašno i da nisu potrebna ogromna sredstva. Kako kažu, ulaganja se kreću u intervalu od 5.500 do 7.000 evra po hektaru. Takođe, tzv. uzgojni period višanja traje tri godine, a povraćaj investiranog kapitala u uzgoj se u proseku, pri stabilnim tržišnim uslovima, postiže već u drugoj ili trećoj godini proizvodnje, odnosno petoj ili šestoj godini posle sadnje.
Stručnjaci napominju da se proizvodnja voća u svetu smatra uspešnom ukoliko se po hektaru ostvari neto dobit veća od 2.000 evra.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)