EVO KAKO SRBIJA USPEŠNO BALANSIRA NA TANKOJ ŽICI IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA: Vučićeva simultanka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazivao je u više navrata da je naša država pozornica za posrednički rat između Istoka i Zapada.

U takvim geostrateškim okolnostima, zaoštrenim usled ukrajinske krize, državno rukovodstvo ipak odoleva izazovima i jakim pritiscima s obe strane da se opredeli baš za njihov tabor. Vešto istrajava u politici balansiranja sa akcentom na srpske nacionalne interese.

Održava delikatnu ravnotežu između ambicije da se pridruži EU, koja je najveći trgovinski partner i ulagač, i veza s Kinom, značajnim investitorom u rudarstvu i infrastrukturi, i Rusijom, odakle su stizali energenti, s tim da su garant očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zbog Kosova. Iako vojno neutralna, Srbija održava veze sa NATO. Pokretač je inicijative "Otvoreni Balkan" i paralelno razvija partnerske odnose i sa Azerbejdžanom, UAE, Saudijskom Arabijom, Iranom... koji poseduju najveće rezerve nafte i gasa na planeti.

S najmoćnijim liderima, od istoka do zapada, zvanično se viđao više od desetine puta.

Zahvaljujući, dobrim delom, ličnim i prijateljskim vezama predsednika sa svetskim državnicima, Srbija se u kriznim vremenima finansijski i energetski osigurala.

Posle Vučića i pojedini lideri sa zapada poput nemačkog kancelara Olafa Šolca zakucali su na iste adrese. A pitanje KiM je vratila za pregovarači sto, u čemu ima razumevanje i SAD. Vučićeva diplomatska simultanka, kako ukazuju sagovornici Srpskog telegrafa, u proteklih 10 godina je uspešna. Srbija mudro balansira na tankoj žici između Istoka i Zapada.

Zahvaljujući ličnim i prijateljskim vezama predsednika sa svetskim državnicima, Srbija se u kriznim vremenima finansijski i energetski osigurala

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazivao je u više navrata da je naša država pozornica za posrednički rat između Istoka i Zapada.

U takvim geostrateškim okolnostima, zaoštrenim usled ukrajinske krize, državno rukovodstvo ipak odoleva izazovima i jakim pritiscima s obe strane da se opredeli baš za njihov tabor. Vešto istrajava u politici balansiranja sa akcentom na srpske nacionalne interese.

Održava delikatnu ravnotežu između ambicije da se pridruži EU, koja je najveći trgovinski partner i ulagač, i veza s Kinom, značajnim investitorom u rudarstvu i infrastrukturi, i Rusijom, odakle su stizali energenti, s tim da su garant očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zbog Kosova. Iako vojno neutralna, Srbija održava veze sa NATO. Pokretač je inicijative "Otvoreni Balkan" i paralelno razvija partnerske odnose i sa Azerbejdžanom, UAE, Saudijskom Arabijom, Iranom... koji poseduju najveće rezerve nafte i gasa na planeti.

S najmoćnijim liderima, od istoka do zapada, zvanično se viđao više od desetine puta. Zahvaljujući, dobrim delom, ličnim i prijateljskim vezama predsednika sa svetskim državnicima, Srbija se u kriznim vremenima finansijski i energetski osigurala.

Posle Vučića i pojedini lideri sa zapada poput nemačkog kancelara Olafa Šolca zakucali su na iste adrese. A pitanje KiM je vratila za pregovarači sto, u čemu ima razumevanje i SAD. Vučićeva diplomatska simultanka, kako ukazuju sagovornici Srpskog telegrafa, u proteklih 10 godina je uspešna. Srbija mudro balansira na tankoj žici između Istoka i Zapada.

 

Smajlović: Ne treba stavljati sva jaja u istu korpu

Foto: printscreen

 

Ne znači da Srbija treba da skače i radi šta god od nje traže velike sile. Ovo što Srbija pokušava da radi, da očuva nacionalne interese sarađujući i sa zapadom i sa Rusijom i sa Kinom, i to u isto vreme, izuzetak je samo u Evropi. U najvećem delu sveta je to nova normalnost, to rade gotovo sve države koje to mogu da priušte, a nisu članice NATO. Citiraću francuskog predsednika Makrona: "Demografski gledano", većina sveta nije uz Zapad. To ne znači da te zemlje podržavaju kršenje Povelje UN i agresiju na Ukrajinu. To znači da većina država sveta ne želi da učestvuje u onom što je jedan bivši indijski ambasador u Moskvi u ovom kontekstu nazvao "cikličnim izlivima Hladnog rata", samtra novinarka Ljiljana Smajlović.

PROMISKUITETNO

Drugim rečima, države se danas ponašaju promiskuitetno, kreću se i unutar blokova i izvan njih, postoje tabori država koji se međusobno takmiče, ali neke države koje su deo tabora znaju da se "naprave mrtve" i izostanu iz blokada i sankcija s kojim se ne slažu, a drugi put nastoje da istovremeno ostanu na obe strane istog konflikta. Tako Indija blisko sarađuje sa SAD, Japanom i Australijom u indopacifičkom QUAD, bezbednosnoj grupaciji koja pokušava da "obuzda" Kinu, kao što je Amerika za vreme Hladnog rata "obuzdavala" SSSR. Ali Indija je istovremeno i članica BRIKS, u kojoj sedi s tom istom Kinom i sarađuje s Rusijom, Južnoafričkom Republikom i Brazilom, samtra ona.

POLOŽAJ INDIJE

Naravno da Srbija nema moć, veličinu ni geografski položaj Indije. Ali to ne znači da Srbija treba da skače i radi šta god od nje traže velike sile, koje ne gledaju ni opšti ni srpski, već samo svoj interes. Kritičari srpske neutralnosti često se služe američkom diplomatskom krilaticom o nemogućnosti sedenja na više stolica: treba odabrati samo jednu, američku, što je drugi način da se kaže da ne smemo voditi samostalnu spoljnu politiku, već američku. Ali kad se priča o ruskom gasu, koji Beograd po privilegovanoj ceni nabavlja iz Rusije, Amerikanci brzo obrnu priču. Tu se setih jedne druge krilatice: "Ne stavljajte sva jaja u istu korpu." I dobar mu je savet - u spoljnoj politici zaista ne treba stavljati sva jaja u istu korpu, zaključila je ona.

Dragaš: Politika otvorenosti jedina moguća za nas

Foto: youtube.com/RTV Pink Official

 

Srbija je mala zemlja i ne može da preživi ako nije otvorena prema celom svetu. Naša ekonomija, radna mesta, plate i penzije direktno zavise od svetskog, ali, pre svega, evropskog tržišta i lanaca snabdevanja. Srbija ima i probleme, to je, pre svega, Kosovo, koje ne može da reši sama, nego samo u razgovorima sa svetom. Svako ko traži da se Srbija opredeli na jednu ili na drugu stranu, bilo koju, traži da Srbija sama sebi nametne izolaciju, manju ili veću. Politika otvorenosti i prema istoku i prema zapadu je zato jedina moguća politika za Srbiju ako želimo da napreduje, samtra dr Orhan Dragaš iz Međunarodnog Instituta za bezbednost.

NE RUŠIMO MOSTOVE

Aleksandar Vučić sprovodi tu politiku već deset godina, a isto toliko slušamo sa strane da moramo da se opredelimo ka jednima ili drugima ili ćemo da propadnemo. A dešava se sve suprotno. Imamo svake godine najveći rast u ovom delu Evrope, ubedljivo najviše stranih investicija - najviše sa zapada, nezaposlenost je više nego prepolovljena. O Kosovu se razgovara, a bilo je završena tema, ističe Dragaš.

- Vučić, a ne njegovi prethodnici, otvorio je pregovore sa EU o punopravnom članstvu, i to je cilj koji se ne menja. Ali to ne znači da zbog tog cilja moraju da se poruše svi drugi mostovi. Niko ni u EU to ne radi. U Mađarskoj, članici EU, pravi se gigantska kineska fabrika baterija za električne automobile, vredna 7,5 milijardi evra, to je više od 10 odsto srpskog GDP. I naravno da će svi u EU i dalje da napadaju Orbana da je kineski agent usred Evrope, ali zato su "Mercedes", "Audi" i BMW počeli da grade fabrike odmah pored kineske. I "Mercedes" i BMW su isto EU, kao i činovnici u Briselu, oni su, u stvari, mnogo više od Brisela, ali ne misle da je Orban "kineski čovek", nego dupliraju svoje investicije u Mađarskoj - dodaje on.

NA PRVOM MESTU

- Vučićeva politika je više nego jasno pozicionirala Srbiju u komplikovanim međunarodnim odnosima. Kada on kaže da je Srbija na prvom mestu, to nije fraza, to je državništvo koje pokazuje da razume današnji svet i nalazi najbolji način da smesti malu Srbiju tako da od sveta ima najviše koristi. On trpi strahovit pritisak zbog takve politike otkako je došao na vlast, a naročito danas. Ali šta je alternativa - da trpi Srbija, njeni građani i njena ekonomija, a da predsednik uživa i pravi se mrtav pet godina. To nije Vučićev izbor. Njegov izbor je teži, za njega lično, ali je zato za Srbiju jedini ispravan - ocenjuje.

Karanović: Benefiti iz saradnje i sa istokom i sa zapadom

Foto: Printscreen

 

Svako ko je objektivan i ne mora biti "politički obojen" potvrdiće da je Aleksandar Vučić danas sigurno prvi državnik u Evropi. Svakako s najvećim iskustvom, najstabilnijom strukturom političke misli i neokaljanim državničkim identitetom. I on je to proteklih 10 godina pokazao. Pogledajte, recimo, ponašanje nemačkog kancelara Olafa Šolca pred Aleksandrom Vučićem i videćete da tu postoji ozbiljna razlika. Šolc izgleda kao preplašen miš, rekao je Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost. 

POLITIČKO LUDILO

Kad imate takvog državnika, kojem su građani dali poverenje, onda ta zemlja, bez obzira na veličinu, ekonomsku i političku snagu, može da koristi sve benefite koji proizilaze iz otvorene saradnje i s političkim istokom i s političkim zapadom. Ako čuva suverenitet, onda može da hoda na tankoj žici.
Srbija je u poslednjih 10 godina, kao i u ovoj situaciji političkog ludila koje je zahvatilo ceo svet zbog rusko-ukrajinskog rata, pokazala da je i te kako sposobna da sačuva prijateljstvo s Kinom, Rusijom, ali ostane otvorena i za saradnju sa zapadom, kaže on.

SIGURAN OSLONAC

Dok ostajemo na putu evropskih integracija, dok imamo otvorene odnose sa NATO, stabilne saradničke veze sa SAD i prijateljske sa Rusijom i Kinom, možemo biti zaštićeni. U nezavidnoj situaciji, ali zaštićeni.
"Otvoreni Balkan" je produkt politike balansa jer nudi i političkom istoku i zapadu, pre svega SAD, da sagledaju da je Srbija najstabilniji politički oslonac za očuvanje mira i stabilnih prilika na uvek trusnom zapadnom Balkanu, zaključio je Karanović.

BONUS VIDEO: