ŠTA ČEKA SRPSKU EKONOMIJU?! Autorski tekst guvernerke Jorgovanke Tabaković koji objašnjava zašto je naša zemlja U DOBRIM RUKAMA!

Praznik rada 1. maj obeležavamo u globalno izazovnim i otežanim okolnostima jer su nam godine za nama, uz pandemiju, donele nove geopolitičke tenzije i sukobe, uz veliku međunarodnu neizvesnost i ekonomsku krizu. Ipak, i u vremenu globalne nesigurnosti, Srbija se, zahvaljujući odlučnim i pravovremenim odlukama i merama ljudi koji je vode, predvođenih predsednikom Aleksandrom Vučićem, dokazala kao zemlja koja je svojim građanima obezbedila ono što im je u takvim okolnostima najpotrebnije - stabilnost.

Uspeli smo da obezbedimo da naša ekonomija za tri prethodne godine poraste realno devet odsto, uz 11,3 milijarde evra stranih direktnih investicija i povećanje izvoza robe i usluga sa 23 na 38 milijardi evra. Time smo obezbedili nastavak rasta zaposlenosti i zarada tako da se ne stvaraju dodatni inflatorni pritisci, kao što je to slučaj u pojedinim zemljama centralne Evrope. U Srbiji je u privatnom sektoru trenutno 1,74 miliona formalno zaposlenih. To je povećanje od 68.000 ljudi ili 4,1 odsto u odnosu na kraj 2021. U poređenju sa periodom pre pandemije, u pitanju je povećanje od 130.000 ljudi ili 8,1 odsto. Od tih 130.000 ljudi, 28.000 je više zaposlenih u prerađivačkoj industriji, gde smo konačno dostigli cifru od pola miliona formalno zaposlenih, 11.000 je u građevinarstvu, a 92.000 u uslužnim sektorima koji mogu da se podvedu dominantno pod privatni sektor. U odnosu na period pre pandemije, prosečna neto zarada u privatnom sektoru veća je 56 odsto - oko 81.000 dinara u januaru 2023, u odnosu na 51.899, koliko je iznosio prosek za 2019. Ovakvo kretanje u najvećoj meri je u skladu sa rastom nominalnog BDP - nominalni BDP ove godine iznosiće oko 68 milijardi evra, dok je 2019. iznosio 46 milijardi. Ukoliko se iz rasta zarada isključi IKT sektor, rast zarada u potpunosti je u skladu sa rastom nominalnog BDP. To je ključni razlog zbog kojeg nemamo inflatorne pritiske koji potiču od rasta zarada iako je činjenica, i to ne krijemo, da u određenim sektorima imamo manjak radnika, koji za sada uspešno nadomešćujemo uvozom radne snage iz regiona, ali i iz ostalih delova sveta.

Foto: Tanjug/D. GOLL

 

Dobre ekonomske rezultate Srbije potvrđuju odlične ocene brojnih međunarodnih institucija koje ističu da se Srbija u dužem periodu pokazala kao zemlja sposobna da uspešno odgovori na razne udare iz međunarodnog okruženja. I najviši predstavnici MMF su na poslednjim sastancima pohvalili očuvanu ekonomsku stabilnost naše zemlje navodeći da su makroekonomski okvir i srednjoročni izgledi odlični upravo zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici koja se sprovodi u Srbiji, kao i da program strukturnih reformi odlično napreduje.

Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, uspeli smo da privučemo rekordne nivoe stranih direktnih investicija, koje za naše građane znače stvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata i plaćanje poreza, punjenje budžeta naše zemlje, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države. Kao što sam već navela, u prethodne tri godine Srbija je privukla 11,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, od čega je 6,2 milijarde bilo usmereno u izvozno orijentisane sektore. Prošle godine smo imali rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, koje su i dalje, pre svega, usmerene u razmenljive sektore. I u dosadašnjem delu godine imamo odličan priliv stranih direktnih investicija - skoro milijardu evra zaključno sa prvom dekadom aprila.

Kada razgovaramo sa investitorima, redovno dobijamo pohvale za rekordne devizne rezerve, očuvanu stabilnost kursa dinara prema evru, jak i otporan bankarski sektor, kontinuirani privredni rast i disciplinu u javnim finansijama. Rekordne devizne rezerve od 21,4 milijarde evra na kraju marta znatno su iznad vrednosti koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti. To je njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način, dok smo pre deset godina imali manje od 11 milijardi evra. Povećali smo i učešće zlata u strukturi deviznih rezervi na 10,5 odsto, što je 38,5 tona zlata, a pre deset godina smo imali svega 15 tona. Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru tokom svih perioda pojačanih rizika. Dinar je prošle godine ojačao prema evru 0,2 odsto, uz minimalne oscilacije, a od početka ove godine njegova vrednost je praktično nepromenjena. Prošle godine neto smo kupili milijardu evra na međubankarskom deviznom tržištu da dinar ne bi previše jačao, a od početka ove godine i dodatnih 825 miliona evra.

Uprkos višestrukim krizama, očuvali smo stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora. O tome svedoče i svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva NBS, i istorijski najniži nivo učešća problematičnih kredita od tri odsto. Međutim, ono što je još važnije od svih pokazatelja i što se ne menja jeste očuvano poverenje kao temelj bankarstva.

Kada je reč o inflaciji kao globalnom problemu, naše mere su u skladu sa činjenicom da je veliki deo inflacije u Srbiji uvezen i vođen faktorima na strani ponude, zbog čega je naša reakcija bila postepena, ali kontinuirana. Zbog toga je inflacija kod nas, a naročito njena bazna komponenta, među najnižima u regionu u poređenju sa zemljama u režimu ciljanja inflacije. Prema poslednjim projekcijama, očekujemo pad inflacije od aprila, i da od druge polovine godine njen pad bude znatno brži, tako da na kraju ove godine bude dvostruko niža nego što je sada. Uspeli smo da očuvamo i privredni rast i investicioni ciklus, koji bez prekida traje od 2015. Ove godine u Srbiji očekujemo realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od dva do tri odsto, zatim njegovo ubrzanje na 3-4 odsto u 2024, a nakon toga i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

Rezultati govore da Srbija može da posluži kao primer zemlje u kojoj nosioci ekonomske politike deluju odlučno, pravovremeno i koordinirano, što su neophodni uslovi za sprovođenje ekonomije kroz sve aktuelne globalne izazove, kao i za održiv rast, u najboljem interesu naše privrede i naših građana, zbog kojih postojimo i radimo.

BONUS VIDEO: