ZBOG NJEGA JE MAKRON RASPUSTIO SKUPŠTINU!
U orbitu iskočio Žordan Bardela, prvi saradnik Marin le Pen, koji ima svega 28 godina
Raspušten parlament u Francuskoj, pala vlada u Belgiji, vlast u Nemačkoj na tankom ledu... A najpopularniji političar je Žordan Bardela (28), najveći protivnik francuskog predsednika Emanuela Makrona, oštri nacionalista i krajnji desničar.
Izbori za Evropski parlament izazvali su politički zemljotres na Starom kontinentu.
VOLE GA MLADI
Konkretno, najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni-Evropski slobodarski savez, kom pripada savez nemačkog kancelara Olafa Šolca. Obnovimo Evropu u novom sazivu EP imaće 83 poslanika, dok je ranije imala 102, a Zeleni 53 mandata u odnosu na dosadašnja 72.
Makron je povukao najradikalniji potez i zbog teškog poraza njegove Renesansne stranke od desničarskog Nacionalnog okupljanja, stranke koju je osnovala Marin le Pen, a čiji je lider mladi Žordan Bardela (28), raspustio parlament. Vanredni izbori su zakazani za 30. jun i 7. jul. Desničari su osvojili 32,4 odsto glasova, a Makronov savez duplo manje, tek 15,2 odsto glasova.
Nemački pobednici: Kraj Šolcove vlade
U Nemačkoj, gde se biralo 96 članova EP, konzervativci Ursule fon der Lajen iz koalicije CDU-CSU i desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) uveliko slave govoreći da je to kraj levičarske vlade Olafa Šolca, a uoči izbora 2025. Savez CDU-CSU ima oko 30 odsto, a AFD 16 odsto, što je čak pet odsto više nego na prethodnim izborima 2019.
S druge strane, Šolcov SPD i koalicioni partneri Zeleni, čija je istaknuta pripadnica šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, ali i Viola fon Kramon, čuvena po antisrpskim stavovima, ne samo da su prošli najlošije već imaju slabije rezultate nego pre pet godina.
Ipak, iz vladajuće koalicije u Berlinu saopšteno je da nema ni govora o eventualnim prevremenim izborima.
Bardela, koji je uveliko pokupio sve simpatije, već promovišu kao novog lidera Evrope. Drugi je najpopularniji političar u Francuskoj, iza bivšeg premijera Eduara Filipa i ispred Le Penove. Naročito je popularan među mladima. Analiza Monda je ukazala da mlađi glasači, od 18 do 24 godine, obično zaziru od glasanja za krajnju desnicu, ali da se dolaskom Bardela to promenilo. Gotovo trećina glasača te dobi, prema anketama, dala je podršku upravo Nacionalnom okupljanju. Ono što ga čini bližim mladima jeste i to što je aktivan na društvenim mrežama, ali i činjenica da dolazi iz familije koja se smatra srednjom klasom.
Odrastao je u predgrađu Pariza, a roditelji su mu se razveli, pa mu odrastanje, kako navode, sigurno nije bilo lako. Inače je najveći protivnik Makrona, oštri nacionalista, krajnji desničar, poznat po duhovitim doskočicama. Vide ga kao proruskog političara, pošto kao i Le Penova kritikuje politiku sankcija EU protiv Rusije i "neodgovorno ratno huškanje".
Nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević ocenio je da su rezultati izbora za EP očekivani i da je njihova osnovna karakteristika pomeranje čitave Evrope udesno. On je dodao da je razlog tome što desnica sebe predstavlja kao sigurnost, mir, stabilnost i onda birači glasaju za te opcije:
- Francuska je zapravo najveće iznenađenje, odnosno težina Makronovog poraza. Očekivalo se da će desnica, u ovom slučaju i ekstremna, napraviti bolji rezultat, ali ne baš ovoliko bolji koliko je napravila. Uzroci su višestruki, na prvom mestu to je pitanje migranata i identiteta, jer to je u Evropi ključno već poslednjih 10-15 godina, a posebno nakon neuspešne politike Zapada prema arapskom proleću, koje je dovelo do miliona izbeglica, pridošlih u Nemačku, Francusku, Italiju i druge zemlje.
Belgijski premijer u suzama dao ostavku
Celokupno rukovodstvo stranke Otvorenih belgijskih flamanskih liberala i demokrata (VLD), stranke odlazećeg premijera Aleksandera de Kroa, podnelo je ostavku nakon što je ta stranka pretrpela težak poraz na nacionalnim i evropskim izborima. Prethodno je De Kro priznao poraz svoje liberalne partije na izborima za federalne i regionalne parlamente i pozvao na što skorije formiranje nove vlade.
- Izgubili smo ove izbore. To nije rezultat na koji smo računali. Odgovornost za to je na meni. Usredsrediću se na tekuće poslove do izbora mog naslednika. Uveren sam da nam je što pre potrebna nova vlada - rekao je on kroz suze.
(NE)OČEKIVANO
Među uzrocima su, kako je dodao, i promene koje se dešavaju u domenu tehnologija:
- I ove dve stvari zajedno, plus rat u Ukrajini, stvaraju sve veću nelagodnost i strah kod znatnog broja ljudi.
U Nemačkoj je, ističe, potpuno očekivan uspeh CDU i nešto slabiji rezultat ekstremne desnice, čiji birači kao antievropski nisu ni bili preterano motivisani da izađu na izbore, ali bi zato na sledećim parlamentarnim izborima mogli da naprave i bolji rezultat:
- U Nemačkoj se može očekivati nova vlada, kad god budu raspisani izbori, u kojoj će stožer biti umerena desnica, odnosno CDU.
Najveću šansu da bude predsednica Evropske komisije ima ponovo Ursula fon der Lajen.
Činjenice o rezultatima
- evropska narodna partija (EPP) povećala je broj mandata sa 176 na 189
- progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela je blagi pad i imaće 135 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika
- identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, imaće 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, 72 poslanika, dok su ranije imali 69
- levica će u novom sazivu imati 35 poslanika
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)