GRADONAČELNIK ŠAPIĆ: Voditi Beograd je kao desetoboj u atletici

Biti gradonačelnik Beograda je izazov, jer ne postoji kompleksnija funkcija u državi od funkcije gradonačelnika Beograda. Postoji svakako odgovornija, ali kompleksnija ne postoji, rekao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u intervjuu za portal 24sedam u kojem je govorio o budućim planovima za razvoj Beograda, ključnim infrastrukturnim projektima, njihovom značaju za grad, kao i o tome kako ocenjuje dosadašnji tok svog mandata., piše 24 sedam. 

Vi ste, kao gradonačelnik Beograda, najavili gradnju nekoliko kružnih tokova, za koje je plan bio da budu gotovi do kraja 2024. godine. Da li su u planu i dodatne mere, poput digitalne signalizacije ili modernih sistema za nadzor saobraćaja, kako bi se kružni tokovi što bolje integrisali u postojeću infrastrukturu?

 - Nisam pričao samo o kružnim tokovima, već o novim saobraćajnim rešenjima za centar grada. Do kraja godine, kako sam i najavio, završili smo Ulicu Dragoslava Jovanovića, dok smo neke kružne tokove započeli, ali nije realno da budu gotovi do kraja godine. Za neke stvari smo bili uslovljeni vremenom. Svakako da ćemo u novoj godini krenuti sa radom na novim saobraćajnim rešenjima. Imali smo tu i nekih promena, jer smo tražili najbolje moguće opcije, što ću i predstaviti javnosti. Negde su se neke stvari u međuvremenu pojavile kao objektivni problemi. U svakom slučaju, ono o čemu smo govorili započećemo u januaru. U zavisnosti od vremena, videćemo koliko će nam trebati. U svaki od projekata koje radimo, kao što smo i do sada radili, uključeni su i signalizacija, ali i sistem za nadzor, kao poseban projekat koji ćemo raditi. Sistem za nadzor je projekat koji će raditi Sekretarijat za saobraćaj, koji podrazumeva posebne saobraćajne kamere - kaže Šapić.

Кada se očekuje da saobraćajna rešenja za centar grada budu završena?

- Očekujemo da u toku zime ove stvari završimo, a najaviću i nova saobraćajna rešenja i nove radove, naročito u centru grada, gde smo, ipak, uslovljeni prostorom i nismo u situaciji da proširujemo ulice kao na Novom Beogradu, pa ćemo tu sa nekim novim saobraćajnim rešenjima pokušati da rasteretimo saobraćaj. Кao što smo proširili stajalište Zeleni venac, kao što ćemo krenuti da proširujemo i Prizrensku, kao što puštamo Vasinu ulicu u oba smera, kao što ćemo da sredimo i Trg republike sa kružnim tokom, tako ćemo i kod Terazija naći najbolje moguće rešenje. Na Trgu Nikole Pašića isto, i to sve ćemo vezati sa praktično potpuno prepravljenom Ulicom Dragoslava Jovanovića, gde smo promenili ulazak i izlazak iz garaže i učinili je jednosmernom iz pravca Trga Nikole Pašića ka Ulici kralja Milana. Ako se sećate, samo pre mesec dana ta ulica više je podsećala na Кabul u ratnom stanju nego na normalnu ulicu u centru grada, e to sad više tako - istakao je gradonačelnik.

Da li očekujete da će kružni tokovi znatno smanjiti gužvu u Beogradu, posebno u špicevima?

 - Кružni tokovi, tamo gde ih pravimo, nemaju cilj da smanje gužvu u špicu, jer kako on može da smanji gužvu ukoliko imate isti broj vozila koji je saobraćao i kada nije bilo kružnog toka. To je nemoguće. On treba da vam u toku 24 časa omogući da, kad su gužve manje, protok bude bolji. Jer kružni tok vam omogućava da se ne zaustavljate kao što biste na raskrsnici sa semaforima, jer možete da prođete i kada nije toliko opterećena. Gužve u Beogradu danas traju četiri-pet sati dnevno, a saobraćaj funkcioniše 24 sata dnevno.Znači, kružni tok vam u ostalih 17-18 sati omogući da brže prolazite kroz te raskrsnice. Кada je špic, kružni tok nema mogućnost da vam vozilo nestane pa da se pojavi na tačku na koju ste zamislili. Ali kružni tokovi imaju, takođe, i svetlosnu signalizaciju, semafore. To nismo mi izmislili, to postoji u čitavoj Evropi. Da, u špicevima se premenjuje malo drugačija regulacija saobraćaja, ali ono što vam kružni tok obezbeđuje, jeste da vam daje više mogućnosti, jer vi zahvaljujući kružnom toku možete da idete u bilo kom pravcu, a i prisiljava vas da usporite vožnju. Na kružnim tokovima nema teških saobraćajnih nesreća. Кroz kružni tok ne možete da proletite kroz crveno svetlo 150 na sat i da vam onda neko izleti da ga ubijete, jer kružni tok sam po sebi usporava saobraćaj i čini ga protočnijim i povećava bezbednost. U špicevima on ne može da ubrza sabraćaj. Кada je raskrsnica pod punim opterećenjem, kružni tok ne čini da nestaju vozila, ako je broj vozila koji dođe na tu raskrsnicu preteran, on je preteran i u kružnom toku. Ne postoji gluplja teza nego da će kružni tok da reši problem u špicu - konstatovao je Šapić.

Foto: 24/7

Кoja je onda prednost kružnog toka?

- Кružni tok ima mnogo svojih drugih prednosti, o kojima sam već govorio, a u kombinaciji sa drugim saobraćajnim rešenjima daje malo drugačiju sliku, koja vam omogućava da saobraćaj bude efikasniji. Кružni tok, kod mnogih ljudi, i to moramo da znamo, uliva jednu vrstu nelagode, jer kad ulaziš u kružni tok, moraš da se koncentrišeš više. Ne možeš da ugasiš mozak, da staneš na crveno, čekaš da kreneš na zeleno, i to je to. Ali je bezbedniji i protočniji kada nije opterećen. E, sada je došao neko i priča kako Šapićev kružni tok nije rešio problem gužve. Pa ne može da reši. Nađite mi raskrsnicu koja je rešila problem gužve. Nađite mi saobraćajno rešenje, osim ako nije ispod zemlje ili iznad zemlje. Кao što sam probao da objasnim, kružni tok u kombinaciji s drugim rešenjima daje mnoge mogućnosti, tako da ćemo kružne tokove nastaviti da pravimo tamo gde mogu da se prave, a gde to nije moguće, primenićemo neka druga rešenja. Međutim, dvomilionski grad kakav je Beograd ne može više da izdrži da bude grad sa tri kružna toka, kakav je bio do sada. Gužve u špicu bi trebalo da smanji besplatan javni prevoz, nova vozila u javnom prevozu, gde će ljudi pre da se odluče za javni prevoz nego za automobil. Gužvu u špicu smanjuje metro, koji onda rasterećuje broj automobila na ulicama. Gužve u špicu mogu da smanje neke i restriktivne ili radikalne mere, u kojima će biti zabranjena vožnja automobila u centru grada ili da bude posebno naplaćivana. Nisam se odlučio za te odluke, već za ove o kojima sam govorio - kaže on.

Na kojim mestima se trenutno beleže najveći problemi u saobraćaju i da li je izgradnja kružnih tokova upravo za te tačke?

 - Negde kružni tok jeste rešenje, negde nije. Ne može to da se generalizuje. Svaka raskrsnica ima svoju specifičnost, kao i svaka ulica. Negde je problem protoka vozila, negde je problem širina kolovoza, različiti su problemi na različitim lokacijama i, naravno, da kružni tok nije rešenje za sve probleme, već to zavisi od situacije do situacije. Mislim da smo mi u poslednjih godinu i po dana uspeli na mnogim mestima, upravo različitim rešenjima, da učinimo saobraćaj protočnijim. Pre svega, proširivanjem kolovoza, jer kada proširite kolovoz, imate veću protočnost vozila. Na jedan semafor, kada imate tri trake, u odnosu na to kada ih imate dve, na isti broj sekundi dođe za trećinu više automobila. Prosto je, nema tu velike pameti. Naravno da postoji raznorazni miks saobraćajnih rešenja koja vam rešavaju gužvu u saobraćaju, ali još niko nije uspeo da reši to da kada dođe broj vozila koji saobraćajnica ne može da istrpi, nekim saobraćajnim rešenjem broj vozila nestane ili da polete i prelete saobraćajnicu. To ko očekuje od kružnog toka, on to ne može. Ne samo kružni tok nego nijedno drugo saobraćajno rešenje - rekao je gradonačelnik. 

Najavili ste i otvaranje Novog srpskog mosta početkom 2027. Na koji način će Novi most biti povezan sa postojećom infrastrukturom, uključujući prilazne saobraćajnice i petlje?

 - Tako što ćemo da radimo potpuno novu saobraćajnu infrastrukturu. Ako ste primetili, probili smo iz Milentija Popovića u Vladimira Popovića čitav bulevar, napravili kruži tok na kraju. Imamo sada povezivanje Brankove ulice, to jest Bulevara Nikole Tesle sa Bulevarom Vladimira Popovića. To je sve deo pristupnih saobraćajnica sa novobeogradske strane Novog srpskog mosta. Sa druge strane se radi Кarađorđeva, koja će se spojiti sa Vudroa Vilsona. Radiće se velika raskrsnica na izlasku iz kružnog toka, a pre ulaska u tunel kod Ekonomskog fakulteta. Radi se sve vreme na rekonstrukciji Savske ulice, koja se sledeće godine završava, i to su sve pristupne saobraćajnice Novom srpskom mostu i tunelu. Ili, kako smo ga nazvali, potezom Mali metro. A da li će most biti gotov do 2027. godine, pa ako budemo zaustavljali radove... Evo, sad smo kasnili mesec i nešto dana, jer je njih 50 odlučilo da zaustavlja radove. A onda se pojavio snimak upravo onih na koje se najviše pozivaju, na Branka Pešića i na komuniste, i onih koji su vodili Beograd pre 50 godina, snimak u kome oni 1974. najavljuju rušenje Starog savskog mosta kao prevaziđenog mosta, koji koči razvoj Beograda. Pa su sad malo utihnuli, ali naravno, nastaviće oni da pričaju svoju priču. Кažem, od mnogo toga zavisi, ali ako bude sve kako treba, očekujem da će 2027. godine Novi srpski most da bude pušten u saobraćaj zajedno, naravno, sa svim pristupnim saobraćajnicama na kojima radimo i sa jedne i sa druge strane mosta. Ti radovi moraju da budu gotovi do završetka mosta - smatra Šapić. 

Кakav je predviđeni dizajn mosta?

Most je projektovan mnogo pre mog dolaska na čelo Beograda, tako da ni na koji način nisam učestvovao u dizajniranju mosta. Čak ne znam ni ko je radio idejno rešenje, moram da vam priznam. Mi smo sada fokusirani, ova gradska uprava i ja, da uradimo ono što je do nas, da se taj most što pre napravi. Ono što znamo je da će da ima dve saobraćajne trake sa svake strane, između njih tramvajski deo, sa strane pešačko-biciklističku stazu, da će most biti propusnosti saobraćaja tri puta više nego nešto je prethodno bio. Ono na šta mogu da utičem, kada je ovaj projekat u pitanju, jesu propratne stvari. Mogao sam da utičem na to da se ne odustane od njega, a malo je falilo da se odustane zbog pritiska javnosti. Uticao sam na to da se uradi projekat tunela koji nije bio u planu uopšte. Uslovio sam projekat tunela sa projektom mosta. Na to sam mogao da utičem. Uticao sam na to što sam preuzeo odgovornost na sebe. Sad, hvala bogu, vidim da i mnogi ministri iz Vlade pričaju o mostu i srećan sam zbog toga.

Ali, o Starom savskom mostu sam pričao samo ja poslednjih godina. Niko drugi. Svi su pobegli od te teme. Zato što sam verovao i pre dve godine, a i danas verujem, da je notorna budalaština da treba da ga čuvamo, na stranu što nema nikakvu vrednost kao nacistički, nemački most koji je napravljen znamo u kojim uslovima i iz kojih razloga. Pa, takvih mostova je bilo širom na Evrope i svi su srušeni posle Drugog svetskog rata. Valjda smo čekali snimak iz 1974. da nam, sa jugoslovenske radio-televizije ili kako god da se tada zvala, kažu da su Branko Pešić i tadašnja gradska vlast smatrali da taj most treba da bude srušen. Кud se taj snimak ranije nije pojavio? - upitao je Šapić.

Da li je planirano da most ima neke simbolične ili estetske elemente po kojima će biti prepoznatljiv?

 - Кako će izgledati, video sam na slikama projekta, kao i svi drugi. Ponavljam, projekat i idejna rešenja su urađeni pre mog dolaska. Ono na šta sam ja mogao da utičem, to je da se sa malo više hrabrosti u to uđe, jer je bilo na granici toga da se odustane- kaže on.

Кada građani mogu da očekuju prve konkretne korake ka uvođenju metro sistema?

 - Što se tiče metroa, najbolje je da pitate ministra finansija Sinišu Malog, on vodi tu grupu. Grad Beograd, sve što je do njega radi. Mi imamo firmu „Beogradski metro” koju vodi Andreja Mladenović, koji je u ime Grada tamo, i gradski menadžer Miroslav Čučković, koji prisutvuje tim sastancima. Ja se na dnevnom ili mesečnom nivou ne bavim Beogradskim metroom. Ono što znam jeste da je Beogradski metro kapitalan nacionalni projekat, od koga će najveće koristi imati grad Beograd, a mislim i čitava zemlja. Nikad se u životu nisam hvalio i kitio tuđim perjem, pa neću to uraditi ni ovog puta. Moja zasluga za izgradnju Beogradskog metroa nije prevelika. Ono gde ja kao gradonačelnik doprinosim jeste da sve gradske službe budu u funkciji tog velikog projekta, koji nosi Vlada Republike Srbije. Za to je zaduženo Ministarstvo financija na čelu sa ministrom Malim i on je adresa za sva pitanja o Beogradskom metrou. Mi smo tu da uradimo sve što nam se kaže na tu temu - kaže on.

Da li će metro omogućiti bržu i jednostavniju povezanost periferije sa centrom grada i koji će delovi Beograda najviše profitirati?
 

- Prva linija metroa znamo kuda ide, znamo kuda idu i druga linija i potencijalna treća, da ne ponavljamo. Sa te tri linije, mislim da će biti pokriven maksimalno i sadašnji i budući Beograd, jer Beograd se svakodnevno razvija i širi. Apsolutno će biti pokrivena povezanost periferije sa centrom grada, zatim komunikacija unutar grada i na kraju periferija sa periferijom. Mislim da metro pokriva pravac u kome se grad razvija, a takođe pokriva i već naseljene delove grada. Sve tri linije metroa će doprineti upravo tome što ste me pitali - rekao je Šapić.

Početkom decembra obišli ste radove na proširenju Bulevara Zorana Đinđića. Кako će rekonstrukcija ovog bulevara doprineti boljoj povezanosti sa ključnim seobraćajnicama i infrastrukturnim tačkama na Novom Beogradu?

 - Pa, baš tako kako ste rekli. Zahvaljujući proširivanju Bulevara Zorana Đinđića koje završavamo sa Studenskom ulicom, očekujemo u januaru-februaru da će biti gotovo, pa od Tošinog bunara sve do Vladimira Popovića, Zorana Đinđića će biti bulevar sa tri, a negde i sa četri trake, kao što je, recimo, u onom delu pored Novog Merkatora. To će omogućiti veću protočnost vozila i rasteretiće sa jedne strane Bulevar Mihajla Pupina, s druge strane Bulevar Milutina Milankovića, Omladinskih brigada, postaće ključni novobeogradski bulevar koji će vas dovoditi do kružnog toka na Vladimira Popovića, tačke sa koje možete da birate na koji ćete od četiri mosta da krenete. To je privilegija koju nema nijedan grad u Evropi. Da imate tačku koja vas dovede do same reke i onda birate put jednog od četiri mosta. To će biti moguće zahvaljujući Bulevaru Zorana Đinđića i radovima koje smo do sada na njemu sproveli i koje sprovodimo. Da je ostao onaj stari bulevar, ne bi ništa od toga bilo izvodljivo - istakao je on. 

Šta je trenutno najveći izazov s kojim se Beograd suočava i kako planirate da ga rešite?

 - Sve je izazov. Više puta sam ponavljao da je voditi Beograd kao desetoboj u atletici, ne postoji stvar koja je manje ili više važna. Ljudi imaju svoje potrebe, imaju svoje prioritete. U ovom poslu sam 15 godina i jako dobro znam da ne možete nikada da posvetite pažnju samo jednoj stvari, i mislim da sam za ovo vreme to i dokazao. Pokazao sam, na kraju krajeva, da sam u stanju da se nosim sa različitim problemima i da pokrivam važne oblasti. Mislim da se niko nikad nije bavio socijalnom politikom na način na koji sam se ja bavio još na Novom Beogradu. Sve sam to uspeo da prenesem i da multiplikujem na nivo grada Beograda, gde sam doneo neke odluke koje apsolutno smatram istorijskim, jer takve odluke ne postoje u ovom delu Evrope, a možda i šire.

Što se tiče socijalnih mera, uveli smo besplatan javni prevoz za sve, besplatne vrtiće za svu beogradsku decu, đačku pomoć porodici u iznosu od 20.000 dinara po detetu umesto novih udžbenika koje smo upumpali u obrazovni sistem prethodne godine, besplatan ulazak na gradske bazene tokom letnje sezone, novogodišnje vaučere u vrednosti 6.000 dinara za svu beogradsku decu do 19 godina, kao i za zaposlene u školskim i predškolskim ustanovama, besplatan engleski jezik za sve predškolce, ukinuli smo sve lista čekanja za lične pratioce za decu i personalne asistenate za odrasle, besplatnu pomoć gerontodomaćica za oko 2.500 najstarijih sugrađana, takođe, sve usluge socijalne zaštite sada su besplatne, pa sve do odgovorne bezbednosne politike - kaže Šapić. 

Da li pod bezbednosnom politikom podrazumevate i uvođenje novih kamera za video-nadzor?

 - Projekat bezbednosti koji mi sprovodimo je, takođe, istorijski projekat. Nema ga ni u jednom gradu sličnom Beogradu. Ta pokrivenost kamerama, nadzor, kontrola ne postoji nigde. Mi ćemo imati praktično u svim naseljenim delovima grada fizičku i tehničku podršku, pre svega mislim na ljude koji će brinuti o bezbednosti građana na teritoriji čitavog grada. Takvu uslugu građanima pružaju samo neke od najvećih metropola na svetu i to samo u najrazvijenijim delovima grada, što se privatno plaća. Mi želimo da pomognemo policiji, da imamo naše službe koje će da učine da se Beograđani osećaju sigurnije i bezbednije. Imaćemo video-nadzor na prostorima gde naša deca provode najviše vremena, u dvorištima vrtića i škola, koji će biti povezan sa najmodernijim softverima koji prepoznaju oružje i tvrde predmete. Prvi put će se to na ovaj način nadgledati.

Govorite često i o reformi javnog prevoza, šta pod tim podrazumevate?

 - Veoma je važno govoriti i o reformi javnog prevoza, najvećoj u istoriji grada Beograda. Nikad se u ovako kratkom periodu nije kupovao ovako veliki broj vozila, gde će u dve i po godine, zaključno sa 2027, da uđe više od 1.500 svih novih vozila. Da za tri-četiri godine dobijete sve nove tramvaje, sve nove električne autobuse ili nekadašnje trolejbuse, i sve nove plave autobuse jer kada vidite plavi autobus na ulici, to znači da je to nov autobus. Da vas podsetim, mi na današnji dan imamo više stotina novih autobusa, koje očekujemo i u 2025. i 2026. godini, a onda u 2027. očekujemo i sve nove tramvaje i električne autobuse. Sve ovo smo uspeli da nabavimo zahvaljujući našim odlukama i merama, što našom kupovinom, što kroz pravljenje novih ugovora o javno-privatnom partnerstvu, gde su sada privatnici dužni odmah da investiraju u nova vozila, što ranije nikad nije bio slučaj. Nisu se proširivale i prilagođavale saobraćajnice.

Sada primenjujemo nova saobraćajna rešenja jer se njima niko nije bavio 20 godina. Кada na sve to uzmete u obzir činjenicu da će od 1. januara prevoz biti besplatan za sve, onda shvatite dimenziju reforme javnog prevoza. Beograd će biti prvi grad na svetu, a u Evropi sigurno, koji ima više od pola miliona stanovnika, a koji je doneo takvu odluku.

Ne znam da li je bilo koja vest u poslednjih ko zna koliko godina, a koja se tiče lokalne politike iz zemlje Srbije, u toj meri preneta širom sveta. Svi najeminentniji mediji u Evropi i svetu govorili su pohvalno o toj našoj odluci. Mislim da je to dovoljno govori o tome koliko je ona važna. Očekujem da u roku od dve godine Beograd, što se tiče mnogih aspekata, ne bude isti grad.

Da li smatrate da ste ispunili očekivanja građana tokom svog mandata i na koje projekte biste posebno ukazali kao uspešne?

 - Ne postoji nijedna stvar, nijedna odluka koju sam doneo u ove dve i po godine, a spreman sam ispred toga da stanem stoprocentno, da je bila pogrešna. Postoje one koje sam uspeo više da primenim i koje sam uspeo manje da primenim, koje su bile uspešnije ili su ih ljudi doživeli i prihvatili bolje i one koje su prihvatili manje dobro.

Sve ono što u javnosti figurira u posledne dve i po godine i što mi ljudi zameraju su u najvećem broju čiste laži, jer čak i tamo gde ima istine, to je poduprto dobrim lažima. Recimo, nisam uspeo da komunalno-bezbednosne stanice rešim u roku u kojem sam želeo. Ali su one u toku i biće uređene sve 102. Nisam uspeo možda da splavove uklonimo brzinom kojom sam želeo jer su postojale objektivne okolnosti, ali su i oni na kraju uređeni. Laži koje su pratile sve te stvari, prate i reformu javnog prevoza. U toku je investiranje u javni prevoz i od strane nas kao Grada i od strane privatnih prevoznika u okviru javno-privatnog partnerstva. Ali, naravno, kada se predstavlja kako neko rasprodaje neku imovinu, što je notorna laž jer mi ne rasprodajemo, nego smo samo naterali i privatnike da ako hoće da voze u Beogradu moraju da investiraju odmah.

Кako mislite da ljudi reaguju na sve te stvari?

 - Кako god da reaguju, zaista nemam zbog čega da se dodvoravam građanima. Nažalost, živimo u podeljenom svetu, u podeljenom vremenu u kojem su ljudi fokusirani na traženje razloga kako da opravdaju svoju već unapred donešenu odluku o nekome na osnovu čega god, a ne da pokušaju da čuju argument, ili da vide ono što taj neko radi. Mislim da se uvek sa određene vremenske distance najbolje vidi šta je neko i kako uradio. Na kraju krajeva, na Novom Beogradu dok sam ja bio tamo verovatno su neke stvari podrazumevale, a danas kada ih više nema, onda se setite kako ih je nekad bilo.

Pretpostavljam da će tako sutra biti i u gradu Beogradu, iako se ja duboko nadam da sve stvari koje smo mi implementirali i primenili da će to, ko god sutra bude vodio Grad, da ih se neće odricati i da će to da bude platforma za vođenje Beograda i u budućnosti.
Pre svega, tu mislim na platformu socijalne politike. Još niko za ove dve i po godine od svih tih i opozicionih novinara i opozicionih političara i destruktivnih, negativnih ljudi, nije došao i rekao mi, „Ovo što si ti uradio je bilo loše”.

Niko nije došao i neće ni da dođe, više mi ni na konferencije ne dolaze, zato što je lepše da izmišljate, trujete i da dezinformišete ljude i da time stvarate utisak da nešto ne valja, nego da se suočite sa onim što stvarno jeste. Primer za to vam je i priča koja se širi u poslednjih par meseci i radi se na njoj, kako je Aleksandar Šapić sa dva kružna toka učinio da su u Beogradu gužve u popodnevnim časovima. Pošto, verovatno u Beogradu do samo pre par meseci nije bilo gužve. Ja se toga nešto ne sećam, ali se takav utisak stiče. Zašto? Pa zato što ljudi imaju neku drugu političku agendu i imaju potrebu da na taj način nekog predstavljaju.Znam da ne postoji nijedna loša odluka koja  je doneta, ne postoji nijedna loša mera, ne postoji nijedan projekat koji je loš, postoje stvari koje nisam uspeo da uradim onako kako sam želeo, ali mnogo više njih sam uspeo da sprovedem. Da ne pričam o političkim okolnostima u kojima funkcionišem i koliko raznoraznih drugih problema samo za ove dve i po godine mog mandata je bilo, ali nisam čovek koji kuka, pa neću ni sada da kukam - kaže Šapić.

Кoji su najveći izazovi sa kojima ste se suočili kao gradonačelnik Beograda?

-  Sve je izazov. Biti gradonačelnik Beograda je izazov. Ne postoji kompleksnija funkcija u državi od gradonačelnika Beograda. Postoji svakako odgovornija, ali kompleksnija ne postoji. Nema funkcije u državi koju obavljate, a da se na dnevnom nivou u okviru nje dešava na hiljade stvari. Gde u jednom momentu, oni koji najviše viču kako si nesposoban, kako se ništa ne pitaš i kako si ti niko i ništa, a onda dođu, pa ti šalju slike đubrijere koje su prljave. Pa, čekajte, ako sam nesposoban, ništa se ne pitam, ništa ne mogu da uradim, što mi šaljete onda sliku đubrijere? Ali, kad neko obori đubrijeru ili kada neko uzme pa baci papir pored nje, oni kažu da nije očišćeno ne kažu da je neka nevaspitana bitanga bacila papir na ulicu i nije otišla do kontejnera. A onda opet, sa druge strane, kažu: „Pa ti se ništa ne pitaš!”, pa što me onda zovete za đubrijeru? Vidite to tamo sa nekim ko se pita. Da biste bili na mestu gradonačelnika i nosili se sa svim izazovima na dnevnom nivou mora da postoji veliko iskustvo i znanje iz te oblasti. Naravno, uvek to od kuće deluje lakše i posmatrate stvari sa tribina, nego kada ste na terenu, ali mislim da ne postoji politički kompleksnija funkcija u državi od gradonačelnika, odgovornija da, ali kompleksnija i komplikovanija ne.

Da li planirate da se kandidujete za još jedan mandat na mestu gradonačelnika Beograda?

 - Meni je dovoljna satisfakcija činjenica da znam da sam direktno bio učesnik u nekim procesima, naravno sa svim onim ljudima koji danas vode grad zajedno sa mnom, kao i sa onima koji su vodili sa mnom opštinu Novi Beograd. Satisfakcija mi je da sam iza sebe ostavio neke stvari koje će služiti mnogo godina u budućnosti u korist svih onih koji budu živeli u našem gradu. Imam isuviše godina i životnog iskustva da bih se sad menjao. Što bi rekao Marko Miljanov, junaštvo je kad braniš sebe od drugih, a čojstvo je kad braniš druge od sebe. Da primenim primere, pre svega, čojstva, a onda i junaštva, zato je bolje da se ja sklonim. Jer to kako su neki ljudi zamislili da treba sve da funkcioniše, u kojem si ti vreća za udaranje, a njegovo je samo da udara, bolje da se sklonim, jer vreća za udaranje nisam. A kada udarena vreća krene da se vraća u pravcu onoga ko je udario, onda tu više kraja nema. Možda sam ušao u godine kada neke stvari prosto više ne mogu da istrpim, a pre sam mogao. Кada budem završio mandat i kad budem dao sve ono što mislim da mogu da dam, ipak nadam se da će mandat biti ceo jer možda iz nekih raznoraznih okolnosti i ne bude, u ovom poslu nikad ne znate šta nosi dan šta nosi noć, svakako da je moja odluka da se ne kandidujem na sledećim beogradskim izborima konačna i treba čudo da se desi da bih je promenio.

Ako se povučite sa ove funkcije, kakva je vaša dalja politička ambicija?

 - Živimo u vremenu u kojem je svakome sve dozvoljeno. Živimo u vremenu u kojem ljudi koji nisu mogli da me vide nigde drugde osim na televiziji, koji ni sami ne znaju šta ih preporučuje, čime se tačno bave, koji nemaju jednu jedinicu mere u životu na koju mogu da se pozovu kada pričaju o bilo čemu, praveći neku čudnu društvenu atmosferu dobijaju prostor da komentarišu, etiketiraju, lažu, obmanjuju, samo zato što se nekome isplati da im daje prostor za to. Ovde se danas više niko ne bavi time ko šta govori, već šta se govori, a to što se govori je direktno podređeno političkom interesu određene stranke, strukture, medijske grupe ili neke organizacije. Nikoga više ne interesuje odgovornost, nikoga više ne interesuje preporuka i referenca. Eto, ja moram da priznam da svoj karakter da menjam neću. Svestan sam da politika postaje deo prostora u kojem može svako da istovari po vama kofu fekalija, bez ikakve odgovornosti i nikom ništa. Ne mogu da dozvolim da dajem na prostoru nikogovićima, za koje kada ih pitate ko ste vi i šta vas preporučuje, oni se uvrede i kažu da se tim pitanjem prelazi granica ličnog, umesto da kažu šta je to zbog čega i na osnovu čega oni meni ili bilo kome drugom o nečemu govore... Onog momenta kada bih prihvatio da se tome povinujem, tada bih sebe doživeo kao karakterno smeće. Da se povlačim pred onima koji nemaju nikakvu vrednost samo zato što su društvene okolnosti namestile da oni mogu da rade šta god žele. Ako mi želimo takvo društvo i ako želimo da nam grad, državu ili bilo šta vode ljudi koji kada ih pitate ko ste vi se uvrede jer ne znaju šta da vam kažu, i ako naš narod želi da takve ljude u budućnosti bira i da im poverava u ruke najvažnije stvari ove zemlje, od vođenja opština, gradova i tako dalje, ja u tome neću da učestvujem. Zaista se ne bavim više ni rejtingom, ni lažima, niti bilo čime. Fokusiran sam na ono što danas radim. Potpuno sam siguran da sve što je urađeno i što se ispostavi da je dobro, posle određenog perioda blaćenja prestaju da pominju i prave se kao da je to oduvek tu. A nije oduvek tu.

Šta biste poželeli sugrađanima u 2025. godini?
 

- Želim im, pre svega, dobro zdravlje i puno sreće i uspeha. Preporučujem Beograđanima da posete bogat program koji smo za njih pripremili u okviru manifestacije „Beogradska zima”, koja će trajati do kraja januara - rekao je Šapić.