VUČIĆ - HRVATI 3:0

Foto: Tanjug

Vučićev šah-mat Kolindi

Zbog akcije koju je inicirao Beograd okupljajući sve zemlje iz regiona, hrvatski premijer Andrej Plenković nije imao izlaza, te je morao da ukine harač koji je propisao njegov ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić.

Međutim, ovo nije prva blokada komšija. Za poslednje dve godine komšije su tri puta pokušale da nam spuste rampu, ali bezuspešno. U septembru 2015. Hrvatska je, pravdajući se migrantima, zatvorila sve granične prelaze sa Srbijom. Tadašnji premijer Aleksandar Vučić alarmirao je evropske zvaničnike, pa Hrvati nisu imali kud već da priznaju poraz. Samo godinu dana kasnije, u decembru 2016, Hrvatska je pokušala da stopira otvaranje poglavlja 23 koje se odnosilo na obrazovanje. Međutim, i tu ih je Vučić nadigrao, a zahtev da se sklone i blokiraju evropski put Srbije stigao je od nemačke kancelarke Angele Merkel. Njen zahtev da ne sabotiraju Srbiju Hrvati su doživeli kao šamar, uvereni da su Nemci uvek na njihovoj strani. 

PLJUJU, PA LIŽU

Motive Hrvata rastumačio je analitičar Dragomir Anđelković, koji objašnjava da je jedina konstanta u odnosima Hrvata prema Srbiji neprijateljstvo.

- Koriste svaku priliku da nanesu Srbiji neku štetu, pa bilo da su u pitanju carinske takse, granične barijere ili blokada poglavlja. Ali stabilna politika našeg državnog vrha, koju predvodi Aleksandar Vučić, uspela je da pridobije naklonost i Brisela i regiona, da matira Hrvate i natera ih da se povuku. Rezultat od tri nula koji sada imamo rezultat je mudre politike - navodi Anđelković, ističući da Beograd nije provocirao te sukobe, već se branio od komšijskih podvala.

Za spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića neshvatljiv je hrvatski inat i ulazak u novi carinski rat.

- Takva vrsta slične ponovljene greške govori o jednoj neodgovornoj i kratkovidoj politici Zagreba, koja ne samo što je pretila da nanese štetu regionu već je mogla da nanese štetu i Hrvatskoj. Ali Srbija je ovoga puta uspela uz pomoć i drugih saveznika u regionu da izbori poništavanje carinskih mera - navodi Jakšić.

ŽEŠĆA BLAMAŽA

Za Slobodana Zečevića, analitičara, nejasno je zašto su Hrvati po treći put želeli da se blamiraju.

- Dosad su se tri puta blamirali pred Srbijom i svaki put su morali da popuste. Hrvatske carinske mere bile su protiv osnovnih načela na kojima počiva EU, a tiču se slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala. Srbija je odlično odreagovala, diplomatski je organizovala druge zemlje, prijavila je slučaj Evropskoj komisiji. Ne razumem zašto se blamiraju i ponašaju se kao neodgovorna država - priznaje Zečević.

Da Hrvati rade na svoju ruku i povlače poteze mimo znanja i saglasnosti Brisela, uveren je ekonomista Mlađan Kovačević.

- Čudno je što Hrvati donesu neke mere, pa ih posle deset-petnaest dana povuku. Ubeđen sam da Zagreb te mere donosi bez znanja EU i da na kraju trpe šamare i iz Brisela i iz Berlina - uveren je Kovačević, koji je zadovoljan potezima koje je povukla Srbija.

1:0 - Pale carinske takse Hrvatska je 2. avgusta podigla naknadu za inspekcijski nadzor sa 12,6 na 270 evra, što je izazvalo revolt u regionu. Na inicijativu Beograda, zemlje Balkana uspele su da dogovore kontramere, što je nateralo hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da naredi povlačenje uvođenja novog nameta. Ministar trgovine Rasim Ljajić, komentarišući odluku Zagreba da se od danas takse za nadzor voća i povrća plaćaju 90 kuna, po starom pravilniku, ocenio je kao kraj carinskog rata. - Čuo sam se Tomislavom Tolušićem, hrvatskim ministrom poljoprivrede, koji me je obavestio da će Hrvatska vratiti pravilnik na staro rešenje. To je za nas zadovoljavajuće rešenje, ali nema mesta trijumfalizmu, niti tome da neko proglašava pobedu i poraz - rekao je Ljajić. Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske smanjilo je takse na poljoprivredne proizvode sa 270 na 12,6 evra, a sa susednim državama je dogovoreno da se već danas u potpunosti normalizuju kontrole na granicama. Do promene pravilnika došlo je nakon negodovanja susednih zemalja pogođenih hrvatskim merama, zbog čega je premijer Andrej Plenković naložio izmenu tih propisa.
2:0 - Pala rampa za poglavlja U decembru prošle godine Zagreb je pokušao da stopira otvaranje poglavlja 26, koje se odnosilo na obrazovanje. Tadašnji šef srpske vlade napustio je razgovore u Briselu, poručujući da je Srbija uradila sve i da nikoga neće moliti za otvaranje poglavlja niti će dozvoliti da neko ponižava Srbiju. Ubrzo je reagovala i Angela Merkel, pa su Zagrepčani morali da dignu rampu.
3:0 - Propala blokada granica Granični prelazi između Srbije i Hrvatske u septembru 2015. su zatvoreni. Zagreb se tada pravdao da ovim potezom želi da zaustavi migrante. Međutim, ovaj pokušaj da naude Srbiji nije prošao, pa su tako pod pritiskom Vučićeve vlade, ali i Zapada, morali da otvore sve granične prelaze.