KAKO SMO SE NEKADA ZABAVLJALI NA BALOVIMA I PROSLAVLJALI NOVE GODINE: Igrao se valcer, ali ništa bez kola

 

Društveni život u Srbiji 19. veka, naročito tokom njegove prve polovine, gotovo da nije postojao. Ako zanemarimo sabore, slave i porodične skupove, žene su mahom bile vezane za kuću, dok bi se muškarci, povremeno, sastajali po mehanama, krčmama i hanovima. Izuzimajući oblasti pod upravom austrijske carevine, gde su uveliko dopirali uticaji Pešte i Beča, južno od Save i Dunava teško da je iko i čuo za koncerte, pozorišne predstave ili balove. 

Prvi dvorski bal u Šumadiji održan je 1834. u Kragujevcu, u zgradi Narodnog suda, a neposredan povod bilo je odlikovanje koje je knez Miloš dobio od Porte. Osim članova i prijatelja dinastije Obrenović, uglednih članova kragujevačke varoši i brojnih činovnika, svečanosti su prisustvovale i pojedine diplomate, a čitavo veče, po zapisima hroničara, proteklo je uz veliko slavlje, pesme, igre i opštu pucačinu iz prangija i kubura.

Ples s bečkim frajlama

Međutim, kako izgledaju pravi balovi, knez Miloš je shvatio tek kada su ga proterali iz Srbije. I čini se da su mu se neobično dopali jer je uskoro počeo i sam da ih organizuje. Prvi svetosavski bal održan je u Beču 1846, a ponovljen je već naredne zime. Te 1847. balu je prisustvovalo više od 3.000 gostiju, a među zvanicama, pored vremešnog Vuka, bili su i njegova ćerka Vilhemina Mina Karadžić, vladika Petar Petrović Njegoš, pesnik Branko Radičević i brojni drugi uglednici. 

Ne sumnjamo da je ostarelom knezu prijao ples s mladim bečkim frajlama, ali je, iza svega, kao i uvek kad je reč o rodonačelniku dinastije, stajala politika. Naime, knez se nikada nije odrekao ambicija da se vrati na srpski tron, bilo mu je važno da okupi i uz sebe ima viđenije Srbe u Beču, a za tako nešto, pokazalo se, najpogodniji su bili upravo balovi. 

Skrštenih ruku nije sedela ni suparnička, tada vladajuća, dinastija Karađorđević. Ponajviše zahvaljujući kneginji Persidi, supruzi kneza Aleksandra Karađorđevića, Beograd je sve više pratio i usvajao evropske trendove. Naravno, kada je reč o modi, vazda su prednjačile žene, pa je tako bilo i ovoga puta. Kako njihovo prisustvo u kafanama nije bilo poželjno, počele su da organizuju kućne igranke. Na njima se čitala poezija, svirao klavir, držalo slovo o domaćim poslovima i podizanju dece, a u tome su im se ubrzo pridružili i muškarci. Zahvaljujući njima, ženske žurke su, s vremenom, postale mešovite da bi se usled brojnosti učesnika ubrzo iz privatnih kuća premestile u kafane i hotele.

Ipak, pravi beogradski balovi pojavili su se tek s povratkom dinastije Obrenović. Pod pokroviteljstvom kneginje Julije i kneza Mihaila Obrenovića, 1860. organizovan je jedan od prvih svetosavskih balova u Srbiji. Prema sećanju savremenika, na programu su bile čak 34 različite igre, a sve je započelo srpskim kolom. Ovo je važan podatak jer se na prethodnim zabavama mahom plesalo uz valcere, kvadrile, polke i druge moderne igre, ali su kola izostavljena jer nisu bila "nobles" za novokomponovanu gospodu. Jačanjem nacionalne ideje i patriotizma u Srbiji, kolo je postalo ne samo poželjno već i neizostavno. 
Bal pod maskama

Međutim, balovi se nisu organizovali samo za elitu. Još tokom 18. veka austrijski car Josif II dozvolio je da se širom monarhije, pored plemićkih "nobl" zabava, mogu održavati i radnički, građanski i zanatlijski takozvani purgerski balovi. Upravo takav održan je i u jednoj zemunskoj kafani davne 1727. i verovatno bi se odavno na njega zaboravilo da nije ostao i pisani trag. Naime, vlasnik je obavestio nadležne o održavanju bala i zamolio ih da povedu računa o bezbednosti, odnosno da pošalju nekoliko patroldžija da bi, u slučaju potrebe, batinama mogli da umire pijane goste.

Slični događaji uveliko su se organizovali i u Novom Sadu, najčešće u zgradi Magistrata, a tada su vrlo popularni bili i balovi pod maskama, koji se, na neki način, mogu smatrati i pretečom društvenih mreža. Naime, zaštićeni maskama i potpuno anonimni, učesnici su bili znatno slobodniji u plesu, ali i tokom "unterhaltovanja". To se starijima nije previše dopalo, a još manje policiji, koja je naredila da se "maske obavezno imaju skinuti čim se napusti balska dvorana". Nije teško razumeti i zašto.

Zlatni period plesnih igara započeo je proglašenjem kraljevine i dolaskom kraljice Natalije Obrenović. Te 1882. Srbija je dobila novi dvor, sa prostranom, velelepnom balskom dvoranom. Po uzoru na evropske prestonice, kraljica Natalija uvela je i posebne protokole na samom dvoru, ali i tokom balova. Na njega se dolazilo isključivo s pozivnicom i potpisom maršala dvora, a svaka dama je još na ulazu dobijala knjižicu s redosledom igara. Propisano je i ko šta oblači, pa su dame dolazile u balskoj toaleti s dekolteom ili u srpskoj nošnji, oficiri u paradnoj uniformi, a ostala gospoda u frakovima šivenim po meri. 

Bal za izgradnju hrama Svetog Save

Balovi su bili popularni i u međuratnom periodu, ali su potpuno zamrli posle oslobođenja. Nove komunističke vlasti nisu blagonaklono gledale na ove buržoaske relikte prošlosti, pa je prvi posleratni svetosavski bal održan tek pola veka kasnije - 1990, na inicijativu beogradskih gospođa i graditelja Hrama Svetog Save.

Zlatni period balova počeo je dolaskom kraljice Natalije Obrenović

3.000 zvanica bilo prisutno na balu koji je u Beču organizovao knez Miloš

MA DA L' JE MOGUĆE?!

Svetac na ikoni s magarećom glavom

Na ikonostasu Crkve Svetog Nikole u Buljarici nadomak Petrovca na Moru lik Svetog mučenika Hristifora predstavljen je s magarećem glavom. Prema legendi, ne mogavši da se odbrani od sveta, posebno devojaka, Sveti Hristofor molio je Svevišnjeg da mu naruži lice. Želja mu je uslišena tek kad mu je glava dobila pseće-magareći izgled.

Štapom po svatovima

Iako se na otmicu devojke sada gleda kao na romantični relikt prošlosti, pa se simbolički i danas odvija, u svoje vreme bio je ozbiljan zločin, koji se kažnjavao. U Karađorđevom zakonu iz 1804. stoji: "Ko se usudi da otme devojku, taj mladoženja da se išiba kroz špalir od 300 momaka, kumu, starom svatu i deveru da se udari 50, a ostalim svatovima po 30 štapova."

Nisu se lažno stidele

Prvi nudistički klub u Srbiji osnovan je na novosadskoj plaži Štrand sredinom tridesetih godina prošlog veka. Već tokom prve sezone učlanilo se pedesetak osoba, a da se naše bake, prabake i njihove majke nisu lažno stidele, potvrđuje i podatak da su većinu činile devojke, mahom pripadnice otmenih novosadskih krugova.

BONUS VIDEO