NIKO NIJE USTUKNUO PRED OFANZIVOM TERORISTA IZ ALBANIJE! Podvig majora Dimčevskog!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Borci, držite se hrabro! Ovo je borba na život ili smrt, nazad se nema gde
Foto: Privatna arhiva
Na Veliki petak, 9. aprila 1999, majora Dragutina Dimčevskog iz Đakovice na komandno mesto bataljona odvezao je stariji vodnik Dejan Stefanović. Tamo ga je dočekao major Duško Šljivančanin, koji je krenuo na Morinu, a Dimčevski na Košare s vodnikom Zlatkom Nikolićem, šest vojnika i dva vozila.
OD ROVA DO ROVA
Dimčevski je preuzeo komandu nad celim rejonom odbrane Košara, gde su se vodile krvave bitke s plaćenicima, specijalcima i teroristima iz Albanije. U 6 časova karaulu su pogodile četiri mine, a onda je iz šume izašao lanac strelaca s ogromnim rancima. Derali su se kao drogirani, ali su, pokošeni mitraljezima i tromblonima, mrtvi popadali u sneg. Iskočilo je odnekud još 30 plaćenika, a na motoroli se čulo da je karaula Košare na celom rejonu odbrane izložena artiljerijskoj pripremi za pešadijski napad.
- Držite se hrabro, ne sme ni pedalj ove zemlje da padne! Ovo je borba na život ili smrt - govorio je major Dimčevski.
Pas Lister verni saborac graničara
Poslednji su na rezervne položaje krenuli Dimčevski i Saša. Službeni pas Lister, iskusan i veran saborac graničara, cvileo je vezan za bukvu. Jedan borac ga je odvezao i Lister je pošao za vojskom. Tad su krenuli da se izvuku i Dimčevski i Saša, ali su teroristi to videli i otvorili strahovitu paljbu na njih.
Foto: Privatna arhiva
Nazad se nije imalo gde, teroristi su pokušavali da opkole graničare. Malobrojni srpski vojnici hrabro su dočekali neprijatelja. Dimčevski je išao od rova do rova i hrabrio vojnike. Bili su to najkritičniji trenuci na području Košara, kad je terorista bilo 30 puta više od graničara.
Sve do 19 časova Dimčevski je s borcima odolevao napadima na Glavi. Međutim, mine su počele da padaju u same rovove. Teroristi su bili levo od njih na Maja glavi i desno na Rasa košaresu, a tukli su i s albanske karaule Padež. Borci su bili u potkovici i municije je bilo sve manje. Jedni drugima delili su poslednje metke i pokoju bombu. Vodnik Saša imao je pištolj 7,65 milimetara, bombu i nekoliko metaka u automatskoj pušci.
Mine su udarale u grudobrane i naši borci su morali na rezervne položaje. Desetar Šarac je izašao iz rova i mina je pala na mesto na kom je samo sekund ranije bio. Imao je sreće. Vojnici su se povlačili u streljačkom stroju, a teroristi su ih tukli jakom unakrsnom, bočnom i frontalnom vatrom.
Foto: Privatna arhiva
Nije mrtav, samo je mokar
Pri prelasku potoka Guša gađao ih je snajperista i jedan vojnik je pao u vodu. Desetar Šarac izvestio je Dimčevskog da je borac poginuo. Major je naredio da ga izvuku i tada su videli da je živ i nepovređen. Samo se okliznuo na kamen i pao u vodu.
Dimčevski je naredio promenu položaja u pravi čas jer su rovove na prvoj poziciji poklopile minobacačke granate iz Albanije.
VI STE NAMA SVE
Vojnici su govorili majoru Dimčevskom da se čuva, a on im je odgovarao da se ne brinu i da ima ko će njega da zameni.
- Ne može vas niko da zameni, vi ste nama sve - odgovorio mu je borac.
Haubice ućutkale neprijateljsku artiljeriju
Tokom noći Dimčevski, inače artiljerac, precizno je navodio našu artiljerijsku vatru po teroristima koji su dejstvovali bestrzajnim topovima i minobacačima. Njihove položaje je otkrio po blesku oruđa, a posle dejstva naših haubica nastupila je tišina.
U pratnji majora stalno su bili Nikola Mačak iz Herceg Novog, Budo Šljivić i Vladimir Bjelan. Vojnici koji su bili na karauli govorili su da je bestrzajni top pogodio karaulu sa čeone strane, da su s nekoliko mina izbušeni kuhinja i krov.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)