KAKO JE PROPAO NAŠ RAFAL! SLOVENCI MINIRALI PROJEKAT SUPERAVIONA: Otkrivamo, SFRJ pre tri decenije bila na pragu da napravi čudo

Srbija je u ovom trenutku na korak do potpisivanja ugovora o kupovini francuskih borbenih aviona, a mogla je da ima svoje rafale još pre tri decenije. Vojnotehnički institut (VTI) u Žarkovu osamdesetih godina prošlog veka započeo je projekat višenamenskog aviona za Ratno vazduhoplovstvo JNA u saradnji s francuskom avio-industrijom i to upravo po uzoru na rafal.

- Čak je bilo predviđeno da pilot glasom daje sekundarne komande, na primer, da se pokrenu zakrilca ili vazdušne kočnice, što je u prošlom veku bilo čudo nauke i tehnologije. Nažalost, predstavnik Slovenije u tadašnjem državnom vrhu minirao je ceo projekat, s izgovorom da za to nema para - kaže izvor Srpskog telegrafa upućen u ceo slučaj.

VOJNI SAVET ODOBRIO

Radilo se o nadzvučnom avionu (NA) koji je u javnosti bio poznat pod malo drugačijim nazivom - superavion. Jugoslovenska avio-industrija prethodno je započela realizaciju transoničnog izviđača IJ-22, a zatim i lovca-bombardera J-22 orao, po uzoru na britansko-francuski jaguar. Orao je ušao u serijsku proizvodnju 1980, a četiri godine kasnije pilot Marjan Jelen bio je prvi koji je probio zvučni zid avionom domaće proizvodnje.

Konstruisanje i proizvodnja bili su skup posao i da bi bio isplativ, bilo je potrebno da se proizvede više od 100 primeraka, pa je orao rađen u saradnji s Rumunijom. Avion NA je bio logičan nastavak razvoja, ali je za njega već bilo potrebno da se proizvede najmanje 200 aviona da bi razvoj bio isplativ.

- Sve analize vazduhoplovnih stručnjaka VTI usvojene su na vojnom savetu 1986. Odobren je početak realizacije, odnosno pretprojekat i potpisivanje ugovora s Francuzima. U Parizu je osnovan zajednički projektni francusko-jugoslovenski projektni biro NA s desetak ljudi, koji su bili zaduženi za strukturu, opremu i naoružanje. Dolazili su i drugi stručnjaci iz VTI na sastanke s francuskim ekspertima koji su posedovali tada najnaprednija softverska rešenja - kaže izvor našeg lista.

SAMO U SEĆANJIMA

Naši stručnjaci su bili u francuskom centru za eksperimentalna aerodinamička istraživanja ONERA u Modani, ponuđeno im je da koriste i njihove specijalne aerotunele, ali je krajem osamdesetih godina razvoj ovog aviona zaustavljen. Vazduhoplovnotehnički institut nije imao problema s projektovanjem, ali je država SFRJ zapala u finansijske poteškoće, što je pokrenulo rasprave o ekonomskoj opravdanosti programa.

- U VTI je došla delegacija državnog vrha, odobrila modernizacija orla i G-4, ali i zaključila da država ne može ekonomski da iznese ceo program. Najglasniji protiv programa je bio predstavnik Slovenije. Naš jednomotorni rafal ostao je u dokumentima i sećanjima, a francuski je ušao u serijsku proizvodnju tek 2002, posle brojnih odlaganja iz ekonomskih razloga - razočarano zaključuje naš sagovornik.

Veliki udarac

Odustajanje od aviona NA bio je veliki udarac za VTI i domaću vazduhoplovnu industriju.
Naime, Amerikanci nisu mogli da veruju da mala zemlja pravi avione, kao što su galeb i orao, a projekat superaviona je dobio pohvale 1990. na Međunarodnom aeromitingu u britanskom Farnborou, a takođe i 1991. u francuskom Le Buržeu.
- Za malu zemlju to bi bio avion četvrte generacije, leteo bi i danas, kao i indijski LCA I bio bi interesantan i za druga ratna vazduhoplovstva - kaže naš izvor.

Tehnologija za 21. vek

- jugoslovenski superavion trebalo je da ima električne komande leta, veštačku stabilnost i natkriljeni uvodnik vazduha u motor. Horizontalne upravljačke površine su premeštene ispred krila, što je donelo izuzetne manevarske sposobnosti
- u VTI je za ovaj avion izgrađen trisonični aerotunel za podzvučne, okolozvučne i nadzvučne brzine i to od 0,2 do četiri maha, kao i posebna zgrada za razvoj avionike i radara
- pravljen je izbor i oko najboljeg rešenja. Ispitivano je pet ili šest motora, a za avion NA je izabran francuski SNECMA 88, inače razvijen za rafal, i rešenje s polubočnim uvodnicima
- o opremi se takođe pregovaralo. U opciji su bili multifunkcionalni radari za ciljeve na zemlji i u vazduhu, ali se već predviđalo da u daljem razvoju bude primenjen radar, s aktivnim elektronskim skeniranjem, koji istovremeno može pratiti veći broj ciljeva na zemlji i u vazduhu
- za krila i deo trupa bili su predviđeni kompozitni materijali, a za ostalo titanijum i aluminijum, isto kao kod rafala. Da bi pilot osećao manje opterećenje, planirano je izbacivo sedište, koje je nagnuto unazad

Indijci izgurali svoj tedžas

Indija je 1984, iste godine kad i SFRJ, počela saradnju s francuskom kompanijom "Marsel Daso". Pritom, Indija je prihvatila drugačiju koncepciju s delta krilom i proizvod toga je avion tedžas. Oni su došli na istu ideju da se oslone na sopstvene snage. Tedžas su tek nedavno uveli u upotebu (2015) i još će da ga razvijaju.

BONUS VIDEO